Srbija da umanji “azilantski pritisak” na EU
18. novembar 2012.
“Nisam stekao utisak da postoji ozbiljniji konflikt između Srbije i Vojvodine”, rekao je ambasador Vilhelm, napominjući da zna za problem finansiranja nadležnosti pokrajine, ali da veruje da će biti dovoljno sluha u Beogradu za njegovo rešavanje.
“U svakom slučaju, položaj Vojvodine je za nas unutrašnje pitanje Srbije, s tim što se podrazumeva da država koja želi da postane članica EU mora i na tom planu da poštuje evropske standarde i norme”, istakao je Vilhelm u razgovoru za novosadski „Dnevnik“.
Niko ne traži priznavanje Kosova
Nemački ambasador je pored ostalog izrazio nadu da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine doneti konkretne rezultate, pre svega u sprovođenju do sada postignutih sporazuma i dogovora.
“Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo, o čemu svedoče i zaključci Evropskog saveta, ali se od Srbije očekuje normalizacija odnosa sa Kosovom”, rekao je nemački ambasador i dodao da to podrazumeva i “odustajanje Srbije od blokade članstva Kosova u međunarodnim institucijama”.
Ponovno uvođenje viza bila bi velika katastrofa
Ambasador SR Nemačke u Srbiji, Hajnc Vilhelm istakao je i da bi ponovno uvođenje viza za građane Srbije, zbog velikog broja zahteva za azil u Nemačkoj i drugim zemljama Evropske unije, predstavljalo “svojevrsnu katastrofu jer je ‘beli šengen’ bio najvidljiviji i najopipljiviji znak približavanja Srbije EU”.
Republika Srbija bi sa svoje strane trebalo da uradi sve što je u njenoj moći da se taj “azilantski pritisak” na Evropsku uniju smanji, a to znači da bi vlasti trebalo više da obrate pažnju na svojim granicama i sprovedu odlučnu akciju protiv “organizovanih bandi koje švercuju ljude”, upozorio je Vilhelm.
dnevnik/tanjug/jil