Srbija daleko od suočavanja s prošlošću

Mnogi mediji u Bosni i Hercegovini u celini su preneli intervju novinara DW Tima Sebastijana sa Anom Brnabić u emisiji „Zona konflikta“, naglašavajući tvrdnju premijerke Srbije da u Srebrenici nije bilo genocida. „Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete celu populaciju, žene, decu, a to ovde nije bio slučaj“, rekla je Ana Brnabić.

Te reči izazvale su reakcije preživelih žrtava ratnih zločina, ali i državnih zvaničnika. Predsedavajući Veću ministara BiH Denis Zvizdić optužio je premijerku Srbije da „necivilizovanim negiranjem genocida“" pokušava da relativizuje „planski sprovedeno ubijanje preko osam hiljada nedužnih civila“. Zvizdić je u pisanom saopštenju naveo i da Ana Brnabić negira međunarodno pravo, osporava sudske presude i promoviše negiranje genocida što je „zadnja faza njegovog potpunog izvršenja“.

„Nastavak politike Slobodana Miloševića“

Preživele žrtve genocida i drugih ratnih zločina uglavnom nisu iznenađene tvrdnjama premijerke Srbije. „Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić negira genocid i ne priznaje pravosnažne presude međunarodnih sudova. Negiranjem genocida šalje nam jasnu poruku da podržava njegove ciljeve i veliča ratne zločince. Sve dok je tako, na ovom području ne može biti pomirenja i suživota“, kaže predsednica Udruženja „Žene žrtve rata“ Bakira Hasečić.

Predsednica Društva za ugrožene narode Fadila Memišević kaže da je negiranje genocida nastavak politike Slobodana Miloševića. „Srbija je još daleko od suočavanja sa prošlošću, a time i od procesa pomirenja. Negiranje genocida najteže podnose oni koji su u genocidu izgubili svoje najmilije, majke koje još uvek prekopavaju masovne grobnice tražeći posmrtne ostatke svoje dece“, kaže Fadila Memišević.

Genocid nije nešto što se „slučajno desilo“

Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić, žali što se politika Srbije prema BiH od devedesetih godina nije promenila i što Srbija još nije u stanju da se suoči s prošlošću. „Međunarodni sudovi utvrdili su da je u Srebrenici počinjen genocid i zvaničnici Srbije to ničim ne mogu poništiti. Ali bi mogli da učine nešto za one koji će ostati posle mene i posle Ane Brnabić – da kažu pravu istinu bez koje nema poverenja, ni pomirenja. Deci moramo da stvorimo bolju budućnost, a to nećemo učiniti lažima i negiranjima istorijskih činjenica. Nikad ne bi bilo pomirenja između Jevreja i Nemaca da Nemci nisu prihvatili istinu i kaznili zločince iz svojih redova“, kaže Munira Subašić.

Komentarišući razgovor u „Zoni konflikta“, sarajevski istoričar i autor knjige „Holokaust u BiH“ Eli Tauber ističe da se o zločinima ne sme ćutati, odnosno da se o njima u svakoj prilici mora argumentovano govoriti. „Genocid u Srebrenici nije nešto što se ’slučajno desilo’. On je planiran i izveden kako bi se uništio deo bošnjačke populacije na tom području, a jedna od faza sprovođenja genocida jeste upravo negiranje da je on postojao. Ako ćemo da se fokusiramo na izjavu o genocidu Ane Brnabić u razgovoru za DW, onda možemo da primetimo da je premijerka potpuno netačno definisala genocid, kao da ne zna o čemu govori“, kaže Eli Tauber.

Presudna uloga medija

Nastup Ane Brnabić u „Zoni konflikta“ prenela je većina elektronskih medija u Federaciji BiH i manji broj onih iz Republike Srpske, tako da u RS i nije bilo značajnijih reakcija. Jedan od urednika internet-platforme „Raskrinkavanje“ Darko Brkan, smatra da se o ratnim zločinima mora govoriti imajući u vidu činjenicu da je reč o događajima koji su obeležili istoriju tog regiona. „I referenca za pričanje o toj temi i te kako postoji, a Međunarodni tribunal u Hagu je u svakom slučaju jedini pravi relevantan izvor za sve na tu temu. Svako osporavanje bilo koje presude Tribunala predstavlja najveći stepen neodgovornosti koju javna osoba može da ima“, kaže Brkan za DW.

On naglašava ulogu medija u podizanju svesti o ratnim zločinima. „Mediji imaju možda i presudnu ulogu u tom procesu i njihova odgovornost je možda najveća, jer je odgovorno delovanje, u smislu pravilnog informisanja o osetljivim temama, njihov najizazovniji i najvažniji zadatak. U vremenu veoma slabe regulacije, samoregulacije i medijske pismenosti konzumenata, te preplavljivanja interneta dezinformacijama, postojanje odgovornih i kredibilnih medija koji će pravilno da izveštavaju o ratnim zločinima presudno je za kredibilitet, pa možda i opstanak novinarske profesije“, zaključuje Darko Brkan.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android