Srbija i Emirati – brak iz računa

Januarska fotografija sa stadiona Crvene Zvezde pravi je simbol novih, iznenadnih odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Šeik Muhamed bin Zajid al Nahjan je odlično raspoložen dok ćaska sa Draganom Džajićem od kojeg je dobio dres i repliku trofeja iz Barija. Još je bolje raspoložen vicepremijer Aleksandar Vučić, koji se ne libi da šeika zove svojim prijateljem i sebi pripiše zasluge za novac iz Emirata. Taj novac je – kao i Zvezdina titula iz Barija – negde daleko: osim udela Etihada u Er Srbiji još ništa nije potpisano. Ali jeste najavljeno, od investicija u poljoprivredi, avio i vojnu industriju do povoljnih kredita.

Biznis ili politika?

Najavljene investicije i krediti nemaju veze sa geopolitičkim interesima u regionu, smatra Verena Štrobel, analitičarka Bavarske zemaljske banke. „Emirati pokušavaju da diverzifikuju domaću privredu i traže nove regione za svoj kapital. Pronalaze nove oslonce da malo pobegnu od nafte. Vidimo recimo koliko se Dubai trudi da pojača turizam ili da se profiliše kao raskrsnica trgovine u regionu“, kaže Štrobelova za DW. Navodi da se kao posebno plodno tle za arapski novac pokazala daleka Azija jer su zapadna tržišta i dalje pod teretom krize i nije izvesno koliki uopšte rast mogu da ponude arapskom kapitalu.

Stručnjak za strane investicije Milan Kovačević ističe da Emirati, uprkos masnim deviznim rezervama, i dalje imaju veći priliv nego odliv kapitala, a niko ne voli da mu novac samo leži na računu. „Srbija sigurno ima potencijal za rast jer mi nažalost imamo manji BDP nego što smo imali pre više dekada“, objašnjava Kovačević za DW. Optimistične prognoze kažu da će srpska ekonomija ove godine porasti za 2,5 odsto, ali to neće ni izbliza biti dovoljno da popuni budžet. Tako će ovogodišnji deficit – opet optimistično – biti 4,7 odsto BDP-a, a deo ušteda doneće smanjenje plata u masivnom javnom sektoru i povećanje PDV-a, koje je najavio ministar finansija.

Kredit nije poklon

Pa ipak, ni to neće biti dovoljno, nego će i tu uskočiti Ujedinjeni Emirati sa dve do tri milijarde dolara povoljnog kredita, kako je to najavio Aleksandar Vučić. Taj kredit prirodno dolazi uz investicije, smatra Verena Štrobel. „Uvek treba imati na umu da su Emirati veoma bogata zemlja. Za njih verovatno ne igra presudnu ulogu kolike će kamate nametnuti na kredit koji daju“, kaže ona. A te kamate – iako se o njima ne znaju detalji – praktično znače poklon, rekao je Vučić. Ta izjava posebno ljuti Milana Kovačevića: „Ne može kredit da bude poklon. Pozajmica se vraća sa kamatom, a poklon je kada se nešto ne vraća i ništa ne košta“, kaže on.

U nemačkim medijima se pojavilo tumačenje prema kojem je cilj Emirata srpska industrija oružja – cinici bi rekli, jedina privredna grana koja funkcioniše. „Trgovina naoružanjem je veoma unosan posao kojim dominiraju velike sile. Sasvim je prirodno da jedna mala Srbija pretenduje da učestvuje na ovom tržištu“, smatra Kovačević. „Kada je reč o malom, trofejnom ili lovačkom naoružanju i municiji, Srbija već ima dosta dobre proizvode.“

Kovačević dodaje da su krediti često Srbiju stajali previše – čak i ako to nije vidljivo u ugovoru kojim su definisane kamatne stope. „Dobar primer je kineski kredit za izgradnju mosta između Borče i Zemuna. Imamo obavezu da vratimo kamatu za koju nas nadležni uveravaju da nije velika, ali šta smo mi ustvari uradili kada Kinezi sami grade most? Mi smo praktično uvezli most iz Kine!“ Strana ulaganja su, nastavlja Kovačević, dobra samo ako pomažu razvoj zemlje, mada ima i suprotnih primera – kada stranci jednostavno zauzimaju tržište. U koju grupu spadaju investicije iz Emirata ostaje da se vidi, jer se za sada sve uglavnom svodi na najave.

Er Srbija – jedini siguran posao

Uprkos glasinama da će nova srpska aviokompanija imati problem sa dozvolama, Er Srbija bi trebalo zvanično da poleti 27. oktobra. To je ujedno jedini posao sa Emiratima koji je potpisan i koji bi trebalo da oslobodi srpski budžet večitog gubitaša Jat Ervejza. „Čini mi se da je Jat i bio zanimljiv Etihadu upravo jer saobraća na linijama koje nisu interesantne najvećim evropskim kompanijama poput Lufthanze ili Er Fransa“, rekao je ranije u intervjuu za Dojče vele Hajnrih Grosbongart, vodeći nemački ekspert za aviotransport. „Pre svega mislim na linije na Balkanu i ka istoku Evrope. Er Srbija lako može da postane veza za putnike koji će onda na daleke destinacije stizati avionima Etihada. To su ciljevi u Severnoj Americi, ali pre svega u Aziji.“

Grosbongart je tada izjavio nešto što se u srpskim medijima retko čuje – Er Srbija će morati da postane niskobudžetna kompanija da bi bila profitabilna. To je moguće samo uz odgovore na pitanja: koliko mi je zaista zaposlenih potrebno? Da li mi je jeftinije da sam radim održavanje ili da to neko drugi radi? Koliko mi je ljudi potrebno u administraciji, prodaji, u avionima? „To je jedini put kojim može da se ide. Danas je low cost jedini način da aviokompanija poput Jata postane profitabilna i, uopšte, da preživi“, rekao je Grosbongart.

I na kraju, možda se okoristi i Crvena Zvezda čiji igrači ovih dana pišu kako nemaju ni šampone u svlačionici. Uostalom, polubrat šeika Al Nahjana je najpoznatiji fudbalski šeik sveta – onaj koji je svojim milionima Mančester Siti od večitog drugog mančesterskog tima doveo do titule prvaka.

Autor: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković