Srbija i EU – bajka o evropskoj perspektivi
15. mart 2021.
„’EU-perspektiva’ je omiljena fraza zapadnih političara kada posećuju Zapadni Balkan. Ali to lokalnom stanovništvu više ne zvuči kao ohrabrenje, već kao cinizam – ne samo zato što se države Zapadnog Balkana de fakto, i politički i društveno, sve više udaljavaju od EU, već i zato što u Evropskoj uniji, suočenoj sa sopstvenim problemima i umornoj od proširenja, očigledno ne postoji stvarna volja da se zaista pozabavi zapadnim Balkanom“, piše iz Beograda za nemački javni servis MDR Andrej Ivanji.
„Za Srbiju i zemlje regiona ’EU-perspektiva’ zapravo znači: mi se pretvaramo da i dalje želimo da se pridružimo EU, a vi se pretvarate da nas i dalje želite“, ocenjuje se u tekstu.
Centralna zemlja, kako se navodi u tekstu, jeste Srbija. „Sa oko sedam miliona stanovnika, to je najveća zemlja u regionu s ’EU-perspektivom’, ali i država koja ima problematične odnose sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.“
„Srbija je“, kako se navodi, „ključna za stabilnost regiona. I sve dok ona vodi razumnu i mirnu regionalnu politiku, Brisel zatvara oči pred sumnjivim političkim zbivanjima n unutrašnjem planu. A ta unutrašnja politika nema mnogo veze sa ’EU-perspektivom’“, piše MDR.
„U parlamentu tog kandidata za pristupanje EU nije zastupljena nijedna opoziciona stranka, jer je deo opozicije bojkotovao parlamentarne izbore prošle godine, za koje su smatrali da su nedemokratski. Sada predstavnici Evropskog parlamenta moraju da posreduju u dijalogu između vlade Srbije i opozicije o uslovima za fer izbore“, navodi se u tekstu.
„Srbija je razvila autokratske odlike. Predsednik Aleksandar Vučić gotovo sam odlučuje o zemlji, a njegova dominantna Srpska napredna stranka (SNS) sa oko 750.000 članova, što je više od deset odsto stanovništva, kontroliše sve državne institucije. Baš kao i parlament, i mediji su u velikoj meri s tim usklađeni i zloupotrebljavaju se za obračun sa onima koji misle drugačije, kao i za izgradnju kulta ličnosti Vučića“, piše MDR.
„Iako Beograd tvrdi da je članstvo u EU ’spoljnopolitički prioritet Srbije’, u zemlji prevladava antizapadna retorika. U javnosti se naglašava bezuslovno prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, dok EU i Zapad kontinuirano nameću određene uslove, na primer da Srbija mora da prizna nezavisnost bivše srpske pokrajine Kosovo.“
„Podrška članstvu u EU je, prema anketama, u Srbiji opala na ispod 40 odsto. Pored toga, postoje nebrojeni slučajevi korupcije koje su otkrili nezavisni mediji, od kojih su neki i dokumentovani, a koje srpsko tužilaštvo jednostavno ignoriše“, navodi nemački javni servis. „Čini se da u Briselu i zvanično počinju da sumnjaju u srpsku ’EU-perspektivu’.“
U tekstu MDR-a podseća se na izveštaj Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta iz februara u kojem se izražava „ozbiljna zabrinutost“ zbog nedostatka „slobode izražavanja i nezavisnosti medija“ i navodi da je u srpskim medijima uočeno, između ostalog, korišćenje „uvreda, zastrašivanja, pa čak i govora mržnje“.
U izveštaju se, navodi MDR, izražava i zabrinutost „zbog sve veće zavisnosti Srbije od odbrambene opreme i drugih tehnologija iz Kine, zbog nedovoljne transparentnosti u dodeli javnih ugovora u sektoru bezbednosti“, kao i zbog „bliske političke i vojne saradnje Srbije i Rusije“.
I ostale kandidate za prijem u EU na zapadnom Balkanu „muče akutni antidemokratski simptomi koji se postepeno razvijaju u hroničnu bolest“, piše MDR. Pored „sveprisutne korupcije“, svaka zemlja se bori i sa svojim specifičnim problemima“, navodi se u analizi nemačkog javnog servisa i na kraju zaključuje:
„Ako se uz ove strukturne probleme doda i slabi ekonomski i socijalni sistem, nespojiv sa standardima Unije, ’EU-perspektiva’ deluje više kao bajka koja traje skoro dvadeset godina.“
Priredio Ivan Đerković