Srbija pokazala koliko drži do ljudskih prava
26. decembar 2017.
DW: Srbija je isporučila Kurda Dževdeta Ajaza Turskoj uprkos odluci Komiteta protiv torture UN. Šta Vam to govori?
Milan Antonijević: Treba imati u vidu da je Komitet jasno obrazložio odluku da se sa izručenjem sačeka do konačne odluke Komiteta i da se preispitaju sve okolnosti zbog velikog broja slučajeva kada se nakon izručenja ljudi u Tursku beleži nešto što se može okarakterisati kao tortura. Ovakvo ponašanje Srbije začuđuje jer se odluke UN, koliko god one bile preporuke, imaju toliku pravnu snagu da ih se pridržavaju sve države koje drže do sebe i poštuju ljudska prava. U ovom slučaju je Srbija odluku prekšrila – videćemo kakve će biti posledice – i nije poslala poruku da je poštovanje ljudskih prava prioritet.
- pročitajte još: Kurd izručen, Srbija će morati da odgovara?
Kako Vam zvuči objašnjenje da pismo Komiteta nije stiglo na vreme? Svi smo videli da je pismo datirano na 11. decembar, dakle tri dana pre odluke Apelacionog suda u Novom Sadu pa samim tim i pre nego što je ministarka pravde Nela Kuburović potpisala konačnu odluku.
Zaista nema jasnog obrazloženja. Mislimo da je dokument bio poznat Ministarstvu u trenutku donošenja odluke i da su se o njega oglušili. Drugo, i pre sprovođenja odluke možete je poništiti. Nije moralo da se ide do kraja sa postupkom već je sve moglo ponovo da se razmotri i da se donese drugačija odluka u skladu sa zahtevom UN. Srbija je prekršila sve što je dobra praksa, a poslala i jasan signal kako država namerava da postupa.
Mnogo se govori o pismu za koje ste rekli da se može smatrati preporukom, ali već deset godina postoji i presuda Evropskog suda za ljudska prava da je Ajaz u Turskoj pod batinama priznao ono što mu se stavlja na teret. I po srpskim zakonima su takva priznanja ništavna. Kako je moguće da je onda odluka ovakva?
To govori da u Srbiji nije sve uzeto u obzir – odluka Evropskog suda je potpuno zanemarena od strane sudija i Ministarstva pravde. Očekujemo da se i Evropski sud oglasi s obzirom da je od njih traženo da donesu privremenu meru. Ali ono što je učinjeno je učinjeno. Sudbina izručenog mora dalje da se prati od strane Srbije i UN. Ukoliko mu se bilo šta desi bojim se da vrlo jasno znamo ko je odgovoran.
Mnogi su brzi u oceni da je to politički ustupak Turskoj.
Sigurno u ovakvim slučajevima ima politike. Turska je sve učinila da se njen državljanin izruči. Verujem da je to mogao biti deo dogovora, ne znam na kojem nivou. Pokušaćemo da prikupimo što više informacija kako bi domaća i međunarodna javnost bile adekvatno informisane. Kolege iz Beogradskog centra za ljudska prava su i u ponedeljak na aerodromu dobile netačnu informaciju, rečeno im je da njihov klijent nije u avionu. Nadam se da će ovo biti dovoljno upozorenje za Srbiju ubuduće. Pratićemo sada sudbinu ovog čoveka čija su ljudska prava ranije bila ugrožen, a mogu opet biti ugrožena i to direktnom krivicom Srbije.
- pročitajte još: Između srpskog pritvora i turskog mučilišta
Rekli ste da Srbiji prete moguće konsekvence, moguć je proces pred tim Komitetom UN. Šta još?
Ovo će se zasigurno naći u izveštajima samog Komiteta protiv torture. Srbija je u procesu preispitivanja u sklopu Univerzalnog periodičnog pregleda UN o stanju ljudskih prava. UN je telo koje može donositi određene rezolucije. Ne verujem da će ocena biti preoštra, ali ostaje negativna ocena i na nivou UN i na nivou EU koja radi na izveštaju o napretku. Ona takođe može sadržati ovakve elemente.
*Pravnik Milan Antonijević, 1975, je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) i predaje u Školi ljudskih prva Beogradskog centra za ljudska prava.