Srbija spremna za dogovor

Između dve runde dijaloga Beograda i Prištine, koji je otvaranjem pitanja severa Kosova i statusa srpske zajednice na Kosovu ušao u „ključnu fazu“, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Ketrin Ešton, održaće konsultacije sa najvišim zvaničnicima Srbije i Kosova. U svom saopštenju, Ešton kaže da je „zadovoljna što su predsednik Nikolić, premijer Dačić i prvi zamenik premijera Vučić prihvatili poziv da se sa njom 11. marta sastanu u Briselu“, dok se konsultacije Eštonove sa kosovskim zvaničnicima očekuju u Prištini, 14. marta.

O važnosti i neophodnosti tih razgovora govori i činjenica da su oni zakazani u nedelji koja u Briselu već ima predviđen gust raspored dešavanja, počev od sastanaka Saveta ministra spoljnih i opštih poslova Evropske unije, pa do samita lidera EU u četvrtak i petak (14-15.3).

Ključna faza dijaloga...

Poslednje dve runde razgovora premijera Srbije i Kosova u Briselu nisu rezultirale dogovorom dveju strana o rešavanju pitanja paralelizma institucija odnosno o nadležnostima i karakteru srpske zajednice na Kosovu. Načelno je postignut dogovor o formiranju takve zajednice, koja bi obuhvatila najmanje devet opština. Dogovoreno je i formiranje određenih tela te zajednice, ali su dve strane ostale na suprotnim pozicijama po pitanju izvršene i zakonodavne vlasti, odnosno stepena autonomije Srba na Kosovu.

Za Prištinsku stranu takva autonomija je neprihvatljiva, kao i tzv „Ahtisari plus plan“ : „Sve mora da bude u okvirima kosovskog ustava i zakona“, ponavlja premijer Kosova Hašim Tači, dok premijer Srbije Ivica Dačić tvrdi da je pitanje „posebnosti i specifičnosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji nemoguće rešiti samo onim rešenjima koja postoje u kosovskim zakonima“. Prema stavu Beograda, zajednica Srba sa Kosova tako ne bi dobila izvršna ovlašćenja, a njena uloga u političkom životu Kosova bila čisto „protokolarna“.

..ali i evrointegracionog procesa

Zvaničnici Srbije u Brisel stižu da bi, kako kažu, „pokazali državno jedinstvo i spremnost na dogovor“, kada je reč o tzv. paralelizmu institucija, ali i da Srbija neće promeniti svoje stavove i učiniti nešto što nije u njenom nacionalnom i državnom interesu zbog dobijanja datuma za početak pristupnih pregovora sa EU: „Mi više nemamo gde, to što smo predložili, predložili smo iskreno i nijedan Srbin neće više ponuditi od ovoga, bitne su samo nadležnosti", rekao je premijer Srbije.

Da će u Briselu danas biti reči i o evropskoj budućnosti Srbije, najavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, rekavši da su u Brisel „ide po datum“, uz uverenje da je Beograd ispunio 90 odsto uslova koje tražila Evropska unija.

I dok se između Beograda i Prištine traži kompromisno i prvenstveno održivo rešenje, svi su svesni i pritiska vremena. U Briselu se nezvanično može čuti da se očekuje da do dogovora dveju strana dođe na sledećoj rundi dijaloga, koja je zakazana za 20. mart, dok bi se, pre izveštaja koji visoka predstavnica Ketrin Ešton podnosi zemljama članicama EU 16. aprila, održala još jedna, osma runda dijaloga na kojoj bi trebalo da se ozvaniči i(li) potpiše postignuti dogovor.

Dok zemlje članice Evropske unije čekaju da vide konkretne dogovore, ali i njihovu primenu, kako bi krajem jula mogle da odlučuju o daljim koracima Srbije i Kosova na putu evrointegracija, i Beograd i Prištinu u narednih mesec dana izvesno očekuje mnogo posla i teških odluka, sa, za sada, još neizvesnim ishodom.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković