Srbija, statistički balkanski tigar

Podacima Republičkog zavoda za statistiku kažu da Srbija zaista ima šanse da bude ekonomski tigar jugoistočne Evrope, kako je to rekao predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Naime, samo tokom protekle godine stopa nezaposlenosti pala je za više od pet odsto, sa 19 na 13,8 odsto, dok se u drugim zemljama u okruženju, kao i u zemljama Evropske unije, ta promena očitava na nivou decimale.

Ako je to tačno, Srbija je svetski fenomen – takvih poboljšanja na tržištu rada nije bilo ni u jednoj zemlji u poslednjih trideset godina, kažu stručnjaci, a za DW nezvanično potvrđuju i nezavisne državne institucije. Nagli pad nezaposlenosti, kažu, mogao bi da se očekuje u zemljama sa izuzetno visokim stopama rasta – od šest do sedam odsto – ali ne i u zemlji u kojoj privredna aktivnost stagnira.

„Taj pad bi morao da se odrazi na povećanje bruto društvenog proizvoda, na potrošnju građana i povećanje poreskih prihoda“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. Dodaje da su objašnjenja koja su statističari dali povodom kritika stručne javnosti prilično neubedljiva i predstavljaju neki vrstu vađenja. „Tu imamo i niz drugih protivrečnosti. Kada bi ti podaci bili tačni, to bi značilo da je produktivnost u Srbiji pala na 15 odsto u poslednje četiri godine, a dokaz da produktivnost nije pala je to što plate u privatnom sektoru rastu", kaže Arsić za DW.

Takve kritike direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević ocenjuje kao glupost. „Šta da odgovorim, kakve oscilacije, što bi bile nemoguće? Podaci o zaposlenosti se poklapaju sa registrom socijalnih osiguranika maltene u hiljadu. Ostaje sivi sektor, gde su dve trećine zaposleni u poljoprivredi i to je sezonska kategorija koja oscilira“, odgovara  Kovačević. On očekuje da će nezaposlenost porasti već u prvom kvartalu 2017. godine.

Može ovako, a može i onako

O sivoj zoni, međutim, ni među institucijama ne postoji konsenzus. Dok direktor Zavoda tvrdi da nezaposlenost pada zato što siva zona raste, premijer tvrdi da se zahvaljujući inspektorima za rad siva zona smanjuje, dok direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da, prema njihovoj evidenciji, u sivoj zoni nema velikih promena, već se povećava broj formalno zaposlenih. Moguće je i jedno i drugo i treće, kažu naši sagovornici.

„To je sve igra statistikom. Primera radi, imate jedan period u kojem pada nezaposlenost, a pada i zaposlenost, i to je moguće, jer je statistika višedimenzionalna i sve zavisi iz kog ugla gledate“, kaže Mario Reljanović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i koautor istraživanja „Analiza efekata primene izmena i dopuna Zakona o radu". Nezaposlenost se zapravo meri anketom čije osnovno pitanje glasi da li je ispitanik u poslednjoj sedmici obavljao bilo kakav posao u trajanju od najmanje jednog sata, a da je za njega dobio „prihod u gotovini, robi ili uslugama". „To praktično znači da sam ja ove nedelje radio ako pomognem komšiji da ošiša živu ogradu i posle me on časti pivom“, kaže Reljanović za DW.

Ova rudimentarna metodologija je, međutim, usklađena sa standardima Međunarodne organizacije rada i Eurostata. Može li se onda ulaziti u tačnost podataka Zavoda? Ne može, kaže profesor Slobodan Cvejić, direktor istraživanja u grupi za razvojnu inicijativu SeConS. On za DW objašnjava da su u pravu i oni koji su proizveli podatke i oni koji u te podatke sumnjaju. Izveštaji prikazuju ono što je zabeleženo na terenu, ali je pitanje da li je to što je zabeleženo na terenu stvarna činjenica ili interpretacija ispitanika ili anketara. „Ako se u jednom momentu da instrukcija anketarima da treba da beleže svaki oblik neformalne zaposlenosti kao stvarnu zaposlenost, može da se desi da samo zbog ažurnijeg rada anketara u jednom periodu registrujete višu zaposlenost“, objašnjava Cvejić.

Koliko zaista zarađujemo?

Premda najviše sporenja ima u vezi sa podacima o radnoj snazi, na snažne kritike nailaze i podaci o prosečnoj zaradi. U decembru prošle godine ona je navodno iznosila 53.456 dinara, što je gotovo 17 odsto više nego u novembru. „Postoje varijacije koje su sezonski orijentisane i taj skok se događa gotovo svake godine u tom mesecu, zbog isplata zaostalih zarada i bonusa“, objašnjava profesor Milojko Arsić. Već u januaru, kaže, uslediće osetniji pad.

Ali i ta statistika je daleko lepša od realnog života, ocenjuju naši sagovornici. „Cifra jeste tačna na nivou uzorka koji postoji, ali taj uzorak je selektivan, nepotpun i nereprezentativan", tvrdi profesor Mario Reljanović. „Republički zavod za statistiku u svoj obračun uključuje javni sektor i velike kompanije, dok su mala i srednja preduzeća obuhvaćeni na nivou statističke greške, tako da je to u stvari prosečna zarada u javnom sektoru." Da su u obračun ravnopravno uključena mala i srednja preduzeća – od trafike, bakalnice i pekare u kraju, gde se često isplaćuje tek minimalac – cifra bi bila i do trideset odsto manja, tvrdi on.

„Zamajavanje i propaganda“

Možda se u tačnost podataka ne može ulaziti, ali u tumačenje može, kaže za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja. On napominje da u javnosti nedostaju analize, jer statistički podaci sami po sebi ne znače ništa ukoliko se građanima ne objasne statistička kretanja. „Podaci se interpretiraju na plitak način, redukovano. To je zamajavanje, spinovanje i propaganda. Bitno je to staviti u kontekst i videli dubinu cele priče, a toga nema u medijima. Podaci služe kako bismo analizirali neku pojavu i videli kako da nešto unapredimo, a ne da bi smo ih stavili u funkciju propagande i podrške bilo kojoj vlasti“, kaže Gavrilović.

Od takvih tumačenja se Republički zavod za statistiku ograđuje. „Oni smatraju da njihov zadatak da prikupljaju i obrađuju podatke i prikazuju ih kao brojeve ili grafikone. Uvek se samo faktografski iznose podaci i vrlo retko se ulazi u interpretacije“, priča profesor i istraživač Slobodan Cvejić.

Potrebno je, međutim, i taj deo unaprediti, kaže Arsić. „Kada bi se politika nagrađivanja promenila, u statistici bi mogli da se zaposle i zadrže vrhunski matematičari, ekonomisti i stručnjaci, a ne da to budu drugorazredni stručnjaci koji ne mogu da nađu nikakv drugi posao. Mnogi koje rade tamo su upravo takvi“, kaže Milojko Arsić. On kaže da je najveći problem u nesamostalnosti Statistike, kao i drugih državnih institucija koje su pod direktnom kontrolom Vlade.

U prilog toj tezi govori i činjenica da je Republički zavod za statistiku jedna od institucija u kojoj je nakon promene vlasti promenjeno rukovodstvo. Ostavku je prvo zbog pisanja tabloida 2015. godine podneo direktor Dragan Vukmirović, a potom je do promena došlo i na drugim pozicijama u Zavodu.

Na rukovodeću poziciju aktuelni direktor Miladin Kovačević je došao sa mesta potpredsednika Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića, a bio je i blizak saradnik Vuka Draškovića i funkcioner Srpskog pokreta obnove. Međutim, kako nam je u SDP-u rečeno, od momenta stupanja na poziciju direktora Zavoda, Kovačević formalno nije član stranke. Na to ga, kažu naši sagovornici, obavezuju pravila Eurostata, ali ne i zakoni Republike Srbije.