Srbija: Uz pomoć izbeglica do EU

„Političari koji maze decu po glavi ne pružaju lepu sliku“, piše dnevnik Zidojče cajtung, „no, ponekad se pobrinu za dobru vest. Samo četiri dana nakon što su teroristi u Parizu ubili 90 posetilaca jednog rok-koncerta, srpski premijer Vučić otišao je u izbeglički logor u Preševu i pomazio jednu sirijsku devojčicu po kosi. U Francuskoj su političari pozivali na odmazdu, a Vučić je posetio mesto kroz koje su prošla dvojica terorista kamuflirana kao izbeglice, i rekao: granica ostaje otvorena. Ta epizoda je ostala neprimećena u evropskim danima histerije. Ona ilustruje način na koji je Srbija iskoristila za sebe ovu jesen“.

„Beograd je u stotinu hiljada izbeglica koje su ove godine iz Sirije išle za Evropu shvatio kao šansu. Kao šansu da se inscenira kao humana zemlja koja promišljeno postupa. Da, na granici Srbije ljudi su morali da stoje u redu ne satima, već danima, da bi se registrovale. Da, Srbija je pustila desetine hiljada ljudi u polje da pešice pređu u Hrvatsku.“

U nastavku teksta novinarka Nadija Pantel piše da ljubaznost Srbije prema izbeglicama nije bila bez računice, te da je premijer Vučić svojom širokogrudošću „podsetio Evropljane“ na to kako bi sami želeli da izgledaju – kao velikodušni savez koji dela iz ubeđenja, a ne iz straha. To je, piše dalje autorka, donelo Beogradu i nagradu, jer je EU najavila da će sledeće nedelje početi konkretni pregovori o pristupu, ali da bi to moglo da postane „prljavo“, jer se „Vučić drži za Kosovo isto tako zagriženo kao što i u javnosti iznosi pogrde na račun nezavisnih novinara. Srbi će izgubiti ako Brisel ne primeni pritisak protiv autokratskih tendencija njihovog premijera. Već sada beogradski intelektualci i aktivisti strahuju da bi EU mogla da nepotrebno učvrsti Vučićev sistem.“

„Najveći uspeh Srbije bi bio da postane ono što je danas Nemačka: ne samo mesto kroz koje izbeglice mogu da proputuju, već i u kome mogu da ostanu. Mesto gde ljudi radom i idejama mogu da grade novi život. To u Srbiji još ne mogu ni Srbi. Beograd je iskoristio izbegličku krizu za svoje EU-ambicije“, zaključuje novinarka Zidojče cajtunga.

„Srbija je“, prenosi dnevnik Di velt, „kandidat za pristup u Evropsku uniju od 2012. Do 2020. ta zemlja želi da bude učlanjena u EU. Dotle bi srpsko pravo moralo da bude reformisano tako da u svim tačkama odgovara pravu EU. Ali i u spoljnopolitičkim i bezbednosno-političkim pitanjima će Srbija morati da bude potpuno na kursu EU. Teme su podeljene na 35 poglavlja. Kao sledeća bi trebalo da budu otvorena poglavlja 23 i 24. U njima se radi o pitanjima osnovnih prava i pravosuđa.“

„Za razliku od drugih kandidata sa Zapadnog Balkana, Srbija još uvek gaji relativno tesne odnose sa Rusijom. Te dve zemlje održavaju zajedničke vojne vežbe. Osim toga, kao kandidat za pristup EU, Srbija ne učestvuje u sankcijama EU protiv Moskve. U Briselu na to kritički gledaju. Doduše, ukazuje se i na to da je Srbija tradicionalno imala bliske odnose sa Rusijom“, piše Di velt.