Vlast i opozicija tek treba da otvore karte pred izbore

„Evo, vi ste pametni, uzmite sada pa vodite stranku“ – tako se navodno predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić obratio partijskim drugovima, kivan što su neki od njih na referendumu glasali protiv ustavnih promena. Pedantni analitičari izbrojali su da je to jubilarni deseti put kako Vučić najavljuje ili preti odlaskom s čela stranke.

Sedamdesetak dana pred izbore, Vučić ima više briga nego što je mogao da sluti. Rascepkana opozicija možda ima šansu da pobedi u Beogradu, da sa prilično poslanika uđe u Skupštinu i, što je najteže, odvede Vučića u drugi krug predsedničkih izbora. Pod uslovom da, kako kažu sagovornici DW, opozicija ne načini kardinalne greške, što nije isključeno.

Jer, referendum otkriva da kontrola biračkih mesta nije nimalo jednostavna stvar, a pored toga, ono što bi trebalo da bude najveći opozicioni blok još se spori oko kandidata, saznaje DW.

„Hladni pogon Naprednjaka“

Republička izborna komisija saopštava da je referendum prošao sa 59,59 odsto glasova „za“, naspram 39,38 odsto „protiv“. Uprkos halabuci da se dogodila ogromna krađa – u Beogradu je bio i manji protest – rezultati se skoro poklapaju sa uzorkom posmatračke misije CRTA.

Prema podacima te nevladine organizacije, odnos je 57,4 naspram 41,6 odsto. Odstupanje se taman drži u okviru margine greške koju CRTA postavlja na 2,4 odsto. „Da se masovno kralo, mi bismo to videli“, kaže za DW politikolog Vujo Ilić iz te organizacije.

Da li je glasanje bilo manje referendum, a više zagrevanje za izbore? Tvrdi se da od dva miliona izašlih birača većina nije znala ni marila o kakvim se promenama u pravosuđu radi. Tema je označavana kao stručna, komplikovana, čak i dosadna.

Vujo Ilić je saglasan da se radilo o prebrojavanju vernih glasača vlasti, i njenih tvrdih protivnika. „Vlast je odvezla referendum u hladnom pogonu – bez kampanje. Broj glasova ’za’ je minimalni broj glasača na koje vlast može da računa.“

Mnogo je svedočanstava da je kol-centar SNS imao pune ruke posla, pozivajući članove i takozvane kapilarne glasače. U tom čitanju, najviše 1,2 miliona ljudi glasa za vlast ako nema kampanje koja košta milione evra, i žestoke medijske vatre.

„Glasovi za ’ne’ bili su heterogeniji“, nastavlja Ilić, „kao skup svih nezadovoljnika. Možda se tu našao i poneki glasač SNS, ali ih je bilo veoma malo, iako predsednik tvrdi da ih je bilo najviše.“

Može biti da je Vučić zabrinut, moguće i ljut na odbore koji nisu prikupili dovoljno glasača. Opcija „ne“ odnela je prevagu u tri najveća grada, Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Beograd na ivici noža

Vreme je mističnih ispitivanja mnjenja s kojima je nastavio predsednik Dveri Boško Obradović tvrdeći da njegova „patriotska opcija“ može da računa na šest odsto glasova, te da on, posle Vučića, najbolje stoji u predsedničkoj trci. Gostujući na televiziji Insajder, Obradović nije otkrio iz kakvog su istraživanja podaci.

Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor plus, koja gaji dobru saradnju sa vladajućima, SNS bi odbranila apsolutnu većinu sa 57 odsto, uz još devet odsto za Socijaliste (SPS).

Cenzus bi prešla kolona oko Stranke slobode i pravde (SSP) i Narodne stranke (NS) sa 12 odsto, te zelena koalicija sa oko sedam procenata. Dobro se kotirala i koalicija Pokreta za obnovinu kraljevine Srbije i Demokratske stranke Srbije (4,2), ali su se oni u međuvremenu posvađali. Desničarska grupa Zavetnici bi bila na ivici cenzusa.

I u takve javno objavljene ankete se sumnja. Vujo Ilić iz posmatračke misije CRTA može da protumači ovoliko: „Prednost SNS na nacionalnom nivou je ogromna. Ostali su patuljci u odnosu na tu stranku.“

„Ali, Beograd je druga priča. Imam poverenja u istraživanja koja kažu da je broj onih koji podržavaju i osporavaju vlast tu otprilike izjednačen. Ipak, veći je problem prevesti nezadovoljnike u glasače, nego što je za vlast da izvede ljude na koje utiče i propagandom i pritiscima“, dodaje politikolog.

Najvažnije karte tek treba da se otvore. Vučić nije potvrdio da će se kandidovati za predsednika, a nejasno je koga će – i da li će ikoga – istaći kao kandidata za premijera ili gradonačelnika Beograda.

Najveća opoziciona kolona još se spori oko kandidata. Prema više izvora DW, trvenja SSP i NS su tolika, da nije isključena propast koalicije. Kao pokušaj smirivanja strasti, u toku su dva istraživanja koja mere popularnost šestoro potencijalnih kandidata.

Neće „svoje“ kandidate

„Sadašnja ispitivanja javnog mnjenja trebalo bi tobože da budu most za dogovor. Da se vidi koji kandidat kako stoji, pa će onda ponovo razgovarati“, kaže nam izvor upućen u dešavanja.

U igri su imena Marinike Tepić (SSP), Miroslava Aleksića i Zdravka Ponoša (obojica NS), advokata Bože Prelevića, profesora Miodraga Zeca i bivšeg guvernera Dejana Šoškića. Potonja dvojica javno su rekli da ne žele u predsedničku trku.

Spor deluje bizarno, jer je NS do sada odbijala mogućnost da se njen čovek, Zdravko Ponoš, kandiduje, iako je ostatak koalicije to želeo. Ponoš se potom udaljio od stranačkog rukovodstva, pa se na njega u centrali partije gleda kao na dezertera, kažu nam izvori.

S druge strane, SSP ne želi da Marinika Tepić bude predsednička kandidatkinja, premda je najpopularnija od svih opozicionara u Srbiji. Iz te stranke se čuje da bi Ponoš, kao general, lakše privukao neopredeljene u eventualnom drugom krugu protiv Vučića.

Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd, koja je stožer zelene koalicije „Moramo“, kaže da od septembra pozivaju da se nađe zajednički kandidat opozicije. „Već se debelo kasni. Nama bi bilo značajno da to bude neko iza koga možemo da stanemo. Ne bismo hteli da nas neko stavlja pred svršen čin.“

„Imamo predloge i razmišljamo, ali ne nudimo kandidate u javnosti, nego hoćemo da razgovaramo“, dodaje Lazović za DW.

U opozicionim krugovima se govorka da bi zajedničkog kandidata, posebno ako bude profila generala Ponoša, mogle da podrže i Dveri.

„Taj kandidat može da premaši rezultat Saše Jankovića iz 2017. godine od 16 odsto“, tvrdi naš izvor upućen u dešavanja. „Ako bi stvarno bilo drugog kruga, to bi bio zgoditak koji bi Vučić dočekao maltene kao poraz.“

Rio Tinto nestaje kao tema?

Traga se i za 25.000 kontrolora na nešto više od osam hiljada biračkih mesta. Do te brojke se stiže ako bi na svakom mestu opozicija imala barem tri čoveka, što je, kako nam kaže jedan izvor iz te opozicione kolone, optimalno da bi se sprečile prevare.

„Izborni dan bi mogao da bude svakakav. Treba računati i na koškanja“, kaže nam lider jedne opozicione stranke. „Posebno u Beogradu gde postoje realne šanse da vlast izgubi. Oni će pokušati da kradu u rubnim opštinama poput Barajeva i Obrenovca, nema šanse da dozvole normalne izbore.“

Vujo Ilić iz posmatračke misije CRTA kaže da je kontrola izbora za opoziciju bitnija od idealnog kandidata za predsednika, jer idealnog nema. „Mnogi ljudi se povlače kad vide da se nade polažu u jednog velikog kandidata, u kojeg možda nemaju puno poverenje. Pre su za mobilizaciju bitne teme poput Rio Tinta.“

U četvrtak je Vlada ukinula uredbu Uredbu o prostornom planu posebne namene za Projekat „Jadar“.

„Poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, odnosno Rio Savuv, sve dozvole odluke, rešenje i sve ostalo. Ugovore nikada nismo imali“, rekla je premijerka Ana Brnabić.

To nije zadovoljilo sve građane koji su se, sat vremena posle premijerkinih reči, okupili pred Predsedništvom Srbije, tražeći moratorijum od dve decenije na vađenje litijuma i bora. Najavljen je i nastavak protesta u subotu, mada je nejasno da li i blokada, uz zahtev da se javnosti pokažu svi sporazumi sa Rio Tintom.

Predstavnici udruženja Ekološki ustanak i Ne damo Jadar preuzeli su u Vladi Srbije jedan primerak dokumentacije o projektu istraživanja litijuma korporacije Rio Tinto i poručili da će to podrobno proučiti.

Tek će naredne sedmice pokazati da li je vlast uspela da ukloni iskopavanje jadarita kao temu, i time opozicionoj javnosti izbije adut.

„Bez obzira na odluke Vlade, zaštitićemo se samo ako smenimo SNS. Inače će oni čekati da prođu izbori, pa da nastave s Rio Tintom i sličnim poduhvatima“, očekuje Lazović.

Deluje da su poslednje sedmice ostavile nauk vlastima da kampanja mora da bude opšta i nemilosrdna, a opoziciji da mora izbeći nove sukobe, te da će morati da bdi nad svim glasačkim kutijama. Ko će pobediti u nejednakoj borbi znaće se trećeg aprila uveče, ili najkasnije kad Republička izborna komisija izađe sa svojim rezultatima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.