Srbija čeka MIG Rusije?

 Prvi vicepremijer srpske vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić već se sastao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, dok će se predsednik Srbije Tomislav Nikolić sresti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sudeći po najavama uoči tih poseta, ključne teme će se ipak na odnositi na političku podršku Srbiji, pre svega oko pitanja Kosova.

Podrška Rusije svakako puno znači Srbiji, kako u pregovorima sa Evropskom unijom, tako i u odnosima sa zemljama regiona, ocenjuje za Dojče vele spoljnopolitički komentator „Politike“ Slobodan Samardžija. Ostaje naravno veliko pitanje kakav će stav Rusija sada zauzeti o nečemu što se tumači kao odustajanje od tvrde politike Beograda prema Kosovu. Sudeći po komentarima ruskih medija, kaže Samardžij, Rusija nema ništa protiv sporazuma Beograda i Prištine.

„Ukoliko taj sporazum zaista bude onakav kako ga predstavljamo u Beogradu, i kakav bi trebalo da bude, i da se iz svega toga ne izrodi nešto potpuno drugačije. U tom smislu imamo podršku Rusije. Jer, Rusija je svesna da Srbija ipak pripada ovom delu Evrope, i ona nema ništa protiv da mi budemo deo ovog dela Evrope, da tako kažem. Ali, naravno, da to ne bude na štetu Rusije, i da ona može preko Srbije, preko 'Južnog toka' i svega ostalog, da posluje sa ovim delom Evrope i Evropom u celini“.

Tehnička, a ne vojna saradnja?

Važan deo posete Aleksandra Vučića posvećen je ugovaranju kupovine ruskih vojnih aviona. Pregovara se o kupovini šest aviona Mig 29-M2, kao i radarskih sistema. Čitav aranžman bi, prema nekim procenama, u krajnjem zbiru koštao oko 400 miliona dolara. Ta kupovina izazvala je dosta oprečnih komentara u stručnoj i političkoj javnosti – od toga da bi Srbija avione trebalo da nabavi na Zapadu, pa do pitanja zašto se taj novac troši u vreme kada se najavljuje produžetak budžetskog deficita Srbije.

Slobodan Samardžija taj posao više vidi kao deo neke tehničke saradnje dveju zemalja: „Pre bih na to gledao kao na tehničku saradnju naše i ruske vojne industrije, nego na onu klasičnu vojnu saradnju dveju zemalja: mi vama dajemo oružje, pa se vi sad snalazite kako znate i umete“.

Rusi ne bacaju pare u bunar

„Iskreno se nadam da poseta Rusiji neće biti u znaku traženja novca od Rusije, nego predstavljanje Srbije kao dobrog mesta za investiranje“, ističe za Dojče vele ekonomista Aleksandar Stevanović. S druge strane, i srpske i ruske vlasti su se tokom pretklih godina razbacivale brojkama oko ruskih kredita i finansijske pomoći Srbiji, kaže Stevanović:

„Izgleda da Rusi ipak ne vole da bacaju pare u bunar. Ljudi jednostavno racionalno procenjuju da li im se nešto isplati ili ne, i iza slojeva te bratske ljubavi krije se prilično jasno definisan ruski interes. A Srbija nije u radaru njihovog interesa, u to sam potpuno siguran. Tako da na kraju ne očekujem da će nešto preterano stići iz Rusije, što na kraju krajeva i nije loše, jer deluje otrežnjavajuće. Da su slali mnogo više tih izliva ljubavi, možda ne bi bilo toliko spremnosti da se reši pitanje Kosova nego bi se možda tako nastavilo godinama. S te strane i nije tako loše što Rusija neće da preterano pomaže Srbiju“.

Aleksandar Stevanović smatra da nacionalna bezbednost nikada nije skupa, i da tako posmatra i kupovinu ruske vojne opreme: „S te strane ja zaista nemam ništa protiv toga, mada bih više voleo da smo više okrenuti ka organizaciji koja nam mnogo bolje može garantovati slobodu i nezavisnost, a to nije ova grupa i to nije Rusija. Ali, pre ili kasnije ćemo to shvatiti“.

I s ruskim avionima u NATO?

Kritičari tog posla smatraju da se ne zna šta Srbija time kupuje, avione ili neku političku podršku Rusije? „Kod nas još postoji potreba da se glumata politika Josipa Broza“, ocenjuje Stevanović. To je, kaže, u sadašnjem trenutku prilično smešno: „Niti nas Rusi cene zbog toga što radimo, zabadamo prst u oko Americi konstantno onim što radimo, i na kraju krajeva mi ćemo platiti taj egzibicionizam. Ovo je samo odraz našeg lutanja u spoljnoj politici. Ali, na svu sreću, u ovom slučaju nećemo platiti preteranu cenu, jer i sa tim avionima koje kupimo, oni mogu biti deo neke naše eventualne NATO budućnosti. Dakle, i druge zemlje su ušle u NATO sa ruskim avionima, tako da to nije bio problem“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković