Sreća umesto ekonomskog rasta kao glavni politički cilj?

Ekonomski rast četiri procenta godišnje, bio je cilj koji je u izbornoj kampanji sam postavio meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador. Umesto toga 2019, u prvoj godini njegovog mandata, došlo je do stagnacije, a u ovoj godini zbog pandemije korona-virusa, ekonomski eksperti procenjuju čak pad između četiri i deset procenata. Sada, usred korona krize, šef države izvlači ideju iz šešira - napredak Meksika se više neće meriti prema bruto društvenom proizvodu (BDP), već jednim novim indeksom zadovoljstva ili sreće.

No, ovakve ideje nisu novum. „Ali, nije slučajnost da Meskiko poseže za ovakovm idejom usred ekonomske krize", kaže ekonmista Ignjasio Martinez Kortes. Kritičari u tome vide manevar odvraćanja pažnje, a zagovarači poput Martineza aplaudiraju zbog toga što se Meksiko pridružuje avangardnim zemljama poput Finske, Novog Zelanda i Butana, koje odbijaju ekonomizam fiksiran za brojke.

„Bruto društveni proizvod meri samo proizvodnju robe i usluga u određenom vremenskom periodu. To ne govori ništa o raspodeli ili troškovima za zaštitu životne sredine, i ne meri stvari poput kućnih poslova, ili kada ljudi kuvaju kod kuće umesto što idu u restorane", objašnjava ekonomista iz Ekvadora, Alberto Akosta za DW.

Indeks sreće umseto BDP?

Drugačije na to gleda Gabriela Siler, ekonomska analitičarka finansijske grupe „Banco Base": „Nije preporučljivo da se odričemo BDP, jer je on zajedno sa nezaposlenošću i stopom inflacije najvažniji makroekonomski indikator."

„Upravo u krizama su nam potrebne pouzdane ekonomske statistike", tvitovao je potpredsendik Centralne banke, Džonatan Hit koji smatra da je BDP zbog toga neophodan.

Martinez kaže da se ne radi o ukidanju BDP. Profesor ekonomije iz Laboratorije za trgovinu i ekonomske analize pri državnom Autonomnom univerzitetu član je ekspertskog komiteta, koji se bavi izradom novog indeksa. „Prihod je važan i za subjektivni doživljaj sreće, ali on se mora dopuniti drugim, na primer regionalnim komponentama."

Postoji nekoliko alternativa za merenje razvoja jedne zemlje. Najpoznatiji je Indeks ljudskog razvoja (HDI) programa UN za razvoj. U njegovom razvijanju učestvovao je indijski ekonomista Amartja Sen i takođe uzima u obzir očekivani životni vek, školsko obrazovanje i nejednakost. Prema tom indeksu Meksiko je na 76. od 188 mesta s tendencijom pada.

Luisa Maurisija Toresa to ne čudi. „Meksiko nema dobre rezultate ni po indeksu transparentnosti, Piza testu, koji meri kvalitet obrazovanja, a nema dobre rezultate ni kada je u pitanju vladavina zakona", kaže ekonomista sa Instituta za konkurentnost (Imco).

Istraživanje posle utakmice sa Nemačkom

I državna statistička služba Meksika, Inegi već nekoliko godina prati dobrobit stanovništva. Međutim, kao i indeks sreće u Butanu, i to se zasniva na anketama. Uprkos sofisticiranim metodama ispitivanja rezultati ostaju subjektivni.

Prilikom poslednjeg merenja indeksa sreće „Happy-Planet-Index", Meksiko je na primer završio na drugom mestu. Martineza to ne čudi, s obzirom da je ispitivanje vršeno neposredno nakon što je Meksiko na Svetskom prvenstvu u fudbalu postigao nerešen rezultat protiv Nemačke.

Akosta smatra da debata o indeksima ionako nema smisla. „Samo jedan indeks je bezvredan ako nema političke želje za reformama", kaže nekadašnji ministar energetike Ekvadora. „Dobar životni standard je u Boliviji i Ekvadoru upisan u ustav, ali na kraju predsednici nisu hteli da sprovedu strukturne reforme kapitalizma, već samo da ostanu na vlasti. Bojim se da ni u Meksiku nije ništa drugačije."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android