Stezanjem kaiša protiv bankrota

Paket mera Vlade Srbije podrazumeva smanjenje zarada preko 60.000 dinara u javnom sektoru za 20 procenata, povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset procenata, restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu robe i usluga, uzimanje jeftinijih kredita i poboljšanje poslovnog ambijenta. Premijer Ivica Dačić je, nakon predstavljanja novih mera, izjavio da je to bilo neophodno kako Srbija ne bi doživela sudbinu Argentine i Grčke, dok je ministar finansija Lazar Krstić rekao da su te mere neophodne kako Srbija ne bi otišla u bankrot u naredne dve godine. Vlada procenjuje da bi efekat tih ušteda mogao da iznosi oko 500 miliona evra, ali stručnjaci upozoravaju da tu uvek postoji raskorak između projektovanih želja i praktičnih rezultata.

Privrednici su, u prvim reagovanjima, zadovoljni tim merama, dok ih opozicija kritikuje. Lider Demokratske stranke (DS) Dragan Đilas ističe da „vladine mere pokazuju da ona nema niti ljude niti plan za izlazak iz krize“, dok lider Liberalno- demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenjuje da su „vladine mere izraz nemoći i neodgovornosti“. Ministar energetike i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Zorana Mihajlović odgovorila je da je „DS uništio srpsku privredu i da je Dragan Đilas sramota za Srbiju kada tako nešto govori“.

Bez odgovora na ključno pitanje

Ekonomista Saša Stefanović ocenjuje za DW da se, generalno, radi o iznuđenim merama. Delimično su to mere koje su populističke i neselektivne, a delimično se nisu mogle izbeći kako bi se izbegao ekonomski krah zemlje. Sada je imperativ da se, nakon tih mera krene, u strukturne reforme, jer ključno pitanje i dalje ostaje kako zaposliti Srbiju.

„To nije razrešeno tim merama i one nisu ponudile odgovor na to pitanje. Tu je samo reč o preraspodeli ostvarene vrednosti i očuvanju fiskalne stabilnosti, a ne o otvaranju novih radnih mesta. Verovatno je da vlasti time žele da se bave, jer je svakoj političkoj strukturi u interesu da ljudi bolje žive. Međutim, to je šesta tačka ovog paketa mera i ona je data samo načelno i deklarativno kao poboljšanje poslovnog ambijenta. Jer, ukoliko se ne poveća privredna aktivnost i ove predložene mere će pasti u vodu“, kaže Stefanović.

Neselektivne mere

Mere su neselektivne, upozorava Stefanović, jer zaista nema nikakve logike da se plate smanjuju u istom procentu jednom vrhunskom lekaru specijalisti i nekome ko je zaposlen u nekom ministarstvu. Ono što je takođe populistički potez, koji je verovatno deo nekih političkih dogovora, jeste činjenica da se neće smanjivati penzije, naročito one koje su preko 50.000 dinara, upozorava Stefanović. „To je pogrešan potez, jer će on biti udarac na radno aktivnu populaciju, a ne na deo radno neaktivnog stanovništva“, kaže Stefanović za DW.

Svaki plan koji podrazumeva racionalizaciju fiskalne politike je za pohvalu, ocenjuje za DW ekonomista Goran Nikolić. „Ako se očekivalo neko veće rasterećenje po pitanju rada i obaveza koje tu postoje, onda moram reći da ta očekivanja nisu bila realna. Već sada postoji velika budžetska rupa, koja bi se samo povećala ukoliko bi se smanjila opterećenja poslodavaca. A to opterećenje je već sada prosečno u evropskim okvirima“, kaže Nikolić.

Blaže mere od MMF-a

Mere koje su donete nešto su blaža varijanta onoga što predlažu Međunarodni monetarni fond (MMF) i Fiskalni savet, primećuje Nikolić. Činjenica da se nisu smanjivale penzije pokazuje da je u vladi postojala mera, da je tako nazovem, socijalne osetljivosti. Što se tiče eventualnog nezadovoljstva zbog smanjivanja plata preko 60.000 dinara, Nikolić kaže da bi bilo nerazumno da zbog toga bilo ko protestuje, a naročito ne javno, jer ne znam kako bi na to gledali oni koji nemaju nikakav posao.

Vlada je odlučila i da smanji subvencije javnim preduzećima. U taj sektor je odlazilo dosta novca, a reč je uglavnom o preduzećima koja nisu ni započela proces restrukturiranja. Međutim, Goran Nikolić upozorava da se ukidanjem subvencija tim preduzećima mogu ostvariti značajne uštede, ali da je pitanje šta bi ostalo nakon toga. „To bi značilo da više nemamo Železnice Srbije ili Srbijagas, ili Smederevsku železaru; to bi značilo na hiljade radnika bez posla, što bi tek bila katastrofa“, kaže Nikolić.

„Kada je reč o uštedama na osnovu suzbijanja sive ekonomije to ćemo tek videti, ali tu sam skeptičan koliko će to u praksi moći da se sprovede i koliki će biti efekti“, smatra Nikolić. „Tu će biti uspeh ako se ostvari trećina planiranih ušteda“, ističe Goran Nikolić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković