Stogodišnje senke nad svetom

Napetosti među svetskim silama ponovo rastu, a na istoku Evrope bukti nova regionalna kriza. U ovom trenutku dobro je podsetiti se na užase rata koji je odneo 17 miliona života, piše najtiražniji nemački tabloid Bild: „Da li je to davno prošlo vreme? Ni u kom slučaju. Jer Prvi svetski rat traje i danas! Slom Habzburške monarhije i Turskog carstva ostavili su rane koje se ni do danas nisu zalečile: nemirni Balkan i Bliski istok. I još nešto čini ovaj datum tako zastrašujuće aktuelnim. Te 1914. velike sile su kidisale jedna na drugu, iako su njihovi monarsi bili u rodbinskim vezama. A danas? Rusija i njeni pomagači pale vatru u Ukrajini, Evropska unija opravdano odgovara sankcijama.“ List piše da je suluda misao da sa Putinom ne treba ni razgovarati i da su upravo takvi stavovi dovodili do ratova.

Miteldojče cajtung piše da je odlaskom Austrougarske nastao „vakuum moći na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, iz kojeg su se stvorile nove, ali ne i stabilne države. Snažne nacionalne manjine u gotovo svim tim državama do danas stvaraju nemire. Uvek ima komešanja, čak se i granice dovode u pitanje“, primećuje se u članku. Uz to, Miteldojče povezuje i sukob Šiita i Sunita, pa čak i rat između Palestinaca i Izraelaca sa posledicama Velikog rata. Nakon sloma Turskog carstva, Velika Britanija i Francuska su nepromišljenim prekrajanjem granica otvorile Pandorinu kutiju, tvrdi ovaj nemački list. „Tako nas prate senke istorije, prvobitne katastrofe dvadesetog veka, čak i 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Evropske nacije odavno nisu u stanju da menjaju svet kako im se ćefne – i to je dobra stvar. Ali još uvek nose odgovornost za jedan bolji svet.“

I Vestdojče algemajne cajtung piše da je važno setiti se sa kakvom lakoćom političari i oficiri mogu da odvedu milione u smrt: „Da, Nemačka je objavila rat svojim protivnicima. Kajzer Vilhelm je želeo da u sukobu proširi svoju moć na Balkan. Ali tačno je da je su u Petersburgu, Parizu i Londonu podjednako olako krenuli na bojna polja. Svakoga dana, kaže statistika, izgubljeno je 6.000 života. Prvi totalni rat 20. veka mogao se izbeći – za razliku od drugog koji je pokrenula volja za zlom“, piše Vestdojče. „Evropa funkcioniše jer konsenzus glasi: nikada više Verden. Sada se radi na međunarodnom nivou, odnosi su isprepletani, pregovara se međusobno. Zemaljska kugla danas ima sredstva za gašenje svetskog požara.

A Noje vestfeliše upoređuje današnju promenu ravnoteže moći sa situacijom na početku 20. veka: „Najkasnije od pada Gvozdene zavese pre 25 godina, postojala je neprikosnovena premoć Sjedinjenih Država, koja je mogla da garantuje određeni Pax Americana – američki mir. Ali sto godina nakon početka Prvog svetskog rata, svi ti uobičajeni principi uređenja iznenada se gube. Evropa se prijatno ugnezdila u dosadašnjem svetu. Posebno u Nemačkoj blagostanje i mir rastu od našeg ujedinjenja. Ali ništa od toga nije sigurno, ni blagostanje ni mir. To je prva lekcija krize u Ukrajini koja eskalira. U sukobu između Rusije i Zapada se ne radi samo o ratu i miru. Radi se i o tome da princip uređenja OEBS-a, kojem pripadaju i zapadne zemlje i Rusija, važi i ubuduće. Ovaj princip zabranjuje aneksiju država ili delova država – što je ključna podloga za bezbednost i odricanje od oružja na starom kontinentu. Sve do krize na Krimu, Rusija se toga držala – sa izuzetkom Avganistana. Od krize u Ukrajini ova garancija je konačno i temeljno dovedena u pitanje. Preko toga Zapad i Evropa ne mogu da pređu. (…) U Ukrajini, koja ne pripada odbrambenoj alijansi NATO, nema napada na saveznika. Hvala Bogu!“ piše Noje Vesfeliše, i dodaje:

„Stari svetski poredak se raspada. Dugo će potrajati pre nego što nas potraga za novim ponovo dovede do ravnoteže novog mira. To je Sizifov posao, za koji je potrebno strpljenje i duboko disanje. Možda je kucnuo čas Evropljana. Ali oni moraju da zapamte da će im samo jedinstvo i sloga dati relevantan glas koji će se čuti i na Bliskom istoku, i u Libiji, Iraku, Siriji i Nigeriji – i koji će Putin razumeti.“