Stogodišnjak koji voli da štampa novac!

Bela palata, čuvar američkog dolara, nalazi se nedaleko od Bele kuće i Ministarstva finansija. Stakla su zatamnjena i onemogućavaju radoznale da zavire u unutrašnjost zdanja, koje odiše neopisivom vlašću. Sem stražara na ulazu, ovde se retko mogu videti prolaznici, jer zaposleni autom direktno ulaze u podzemnu garažu.

Za većinu građana zgrada Federalnih rezervi SAD deluje zagonetno. „Pojma nemam šta je u tom objektu i čemu je namenjen“, kaže jedan prolaznik. „To je sedište Federalnih rezervi“, dobacuje drugi. Razgovoru se priključuje jedna žena i dodaje. „U toj zgradi sedi Bernanke, šef Centralne banke.“ Prvi prolaznik se nadovezuje: „Tačno. Tu se donose odluke o američkoj monetarnoj politici.“

Međutim, uprkos velikom i važnom jubileju, na 100. godišnjicu Američke centralne banke (FED) mogu se čuti brojne kritike na rad ove institucije. Nastala je preko noći u vreme najgore bankarske krize u SAD, 1907. godine. Na ostrvu Džekil u Džordžiji, tajno se okuplja grupa moćnih političara, bankara i privrednika i definiše osnove Zakona o federalnim rezervama. Odluka o njegovom usvajanju doneta je 23. decembra 1913. godine. Svoj potpis na zakon, istog dana stavlja i predsednik Vilson. Kasnije u svom dnevniku on beleži: „Upropastio sam svoju zemlju. Veliku industrijsku naciju kontroliše kreditni sistem. Naše aktivnosti zavise od svega par ljudi.“

FED povlači konce

Vilson je bio upravu. Zakon o federalnim rezervama kontrolu američke valute prepustio je privatnim bankarima. Najvažnije odluke umesto Centralne banke u Vašingtonu, donose moćnici koji kontrolišu 12 filijala u zemlji. Američke federalne rezerve su tada u najgorem slučaju mogle biti poslednja kreditna instanca bankarskom sektoru, a da pri tome ostanu nezavisne od politike.

„Prvobitni cilj tog velikog eksperimenta, trebalo je da bude osnivanje Centralne banke odn. Američkih federalnih rezervi, kao čuvara dolara i garanta njegove stabilnosti“, kaže odlazeći šef FED-a Bernanke. Dolar koji se meri sa fiksnom količinom rezervi zlata, postaje tzv. globalna rezervna valuta – i tako je i dan danas!

Međutim, eksperiment se pretvorio u daleko veći izazov u 20. veku, nego što se očekivalo. „Velika privredna depresija tokom 30-tih godina, zatim ogromna inflacija sedamdesetih, pa potom deflacija i velika privredna recesija, koju je prouzrokovala finansijska kriza u ovom veku, 2008. godine.“

Kritičari rada Američkih federalnih rezervi, na finansijske tokove gledaju drugačije. Smatraju da je upravo FED doprineo finansijskoj krizi, zbog svojih pogrešnih odluka. Jer je centralna banka delovala i van svojih nadležnosti, mešala se čak i u politiku.

Za sve probleme odgovoran je FED?

Nekadašnji šef Američkih federalnih rezervi, Alan Grinspen, optužen je za ignorisanje problema na prenaduvanom tržištu nekretnina, koji je pogrešnom monetarnom politikom dodatno podstaknut. To je i dovelo do najteže finansijske krize od Drugog svetskog rata. U međuvremenu, Grinspenov naslednik Bernanke, uspeo je FED da odvede u drugu krajnost. „Bankarska kriza iz 2007. godine, a zatim i sasvim izvesna finansijska kriza, pretvorile su Federalne rezerve u pogon za plasman jeftinog novca“, smatra Džejms Dorn sa Instituta Kejto, trusta mozgova u Vašingtonu. FED je odustao od prostora za manevrisanje, tvrdi ovaj stručnjak. „Takav monetarni sistem zasnovan je na tzv. zlatnom standardu. Iako se od tog tradicionalnog principa odustalo još od kraja Hladnog rata. Od tada imamo hibridni.“

Najveću odgovornost stručnjaci FED-u prebacuju za mešanje u fiskalnu politiku, pre svega kupovinom dugoročnih državnih obveznica i akcija na tržištu nekretnina. Berze su preplavljene novcem iz Američkih federalnih rezervi, a to bi moglo dovesti do stvaranja novog „balona“. „Verujem da je ekonomsku nestabilnosti prevashodno prouzrokovao FED. Mere koje ova institucija sprovodi ekonomsku kalkulaciju čini veoma teškom“, kaže ekonomista sa Kejto instituta. „Za svako naduvavanje problema, koje sam doživeo u svojoj karijeri bio je odgovoran upravo FED. Ja bih se, da me neko pita, rešio Federalnih rezervi“, radikalan je naš sagovornik.

Godinama su se političari, pre svega republikanci, zalagali upravo za gašenje institucije sa dugom tradicijom. Odnosno za korenite reforme u Federalnim rezervama. Jedni prizivaju redefinisanje nadležnosti. Drugi, da se FED fokusira isključivo na borbu protiv inflacije. Do nekih promena bi u narednoj godini konačno moglo doći. Republikanci najavljuju otvaranje rasprave u Kongresu, 2014. godine. Tim problemom baviće se i nova šefica, prva žena na čelu Federalnih rezervi, Dženet Jelen. Do tada, proslave u okviru obeležavanja 100. godišnjice Američkih federalnih rezervi su u redu. Ali u januaru naredne godine nadležni će morati da zasuku rukave, i osmisle i sprovedu neophodne reforme unutar Centralne banke.

Autor: Antje Pasenhajm / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković