Bliski istok: Stradanje za tuđi račun

Teroristi Islamske države (IS) počeli su sa detonacijama u sirijskom antičkom gradu Palmiri koji su nedavno osvojili. Ipak, u vazduh za sada nisu dizali antičke spomenike kao što se strahovalo već jedan zatvor u koji je predsednik Asad zatvarao protivnike svog režima. Amnesti internešnal je taj zatvor još 2001. opisivao kao mesto na kojem se zatvorenici izlažu „najvećoj patnji, najvećim poniženjima i najvećem strahu“. Nije čudo što je IS pre rušenja objavio fotografije unutrašnjosti zatvora – time se teroristi stanovništvu preporučuju kao neka vrsta opozicione snage.

Teško protiv gerile

Asadov režim kao da se sa teroristima nadmeće u brutalnosti. Pre nekoliko dana su, prema tvrdnjama Sirijske osmatračnice za ljudska prava, vladine trupe iz vazduha napale grad Al Bab koji je takođe pod kontrolom IS. Mesto je bombardovano improvizovanim bombama – zapravo metalnim buradima nabijenim eksplozivom i metalnim fragmentima. Stradalo je najmanje 59 civila.

Na brutalne napade IS, dakle, režim odgovara još brutalnije i ta spirala nasilja najbolje opisuje stanje u kojem se nalazi Sirija. Tu nisu mnogo pomogli ni maltene svakodnevni vazdušni napadi Sjedinjenih Država na položaje terorista u Siriji i susednom Iraku. Postoje vojni i politički razlozi što je borba protiv IS za sada jalova.

Vojni pre svega leže u gerilskom načinu borbe terorista. Čak i kada zauzimaju čitave gradove, pripadnici IS su podeljeni na male grupe koje je teško eliminisati iz vazduha. Čak i ako budu pogođeni, gubici u ljudstvu za IS ostaju minimalni. Ili još gore, u vazdušnim napadima stradaju civili – baš kao u Al Babu – što onda mnoge sunite motiviše da se pridruže IS.

Rat za tuđi račun

Ne stoji bolje ni na političkom terenu. Sve pale bliskoistočne države odavno se mogu posmatrati kao poprište sukoba šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije. U Siriji i Iraku, ali i Jemenu, ratuje se zapravo za račun Teherana i Rijada. Iran je prisutan u Iraku, gde su izuzetno jake šiitske paravojske, dok u Siriji deluje libanski Hezbolah kao takođe produžena ruka Teherana. Saudijci sa druge strane naoružavaju i finansijski pomažu sunitske grupe koje se u Siriji bore protiv Asada, ali poslovično i protiv IS.

Tako je nastao atomizirani front u kojem i pobede i porazi traju po dva-tri dana, pre nego što se situacija na bojištu ne promeni. Al Džazira piše da „sirijski režim razara zemlju koju navodno štiti. Opozicione grupe su nesrećni partneri regionalnih sila koje slede svoj interes ili su upravo te grupe odgovorne za divlji ekstremizam.“ Katarska medijska mreža dodaje da više niko ne mari za interese stanovnika Sirije već da svako ratuje iz svoje „sebične računice“.

Moć šiitskih paravojski

Dnevne novine Al Hajat – koje inače finansira jedan saudijski magnat – pišu da Iran pokušava da poveća svoj uticaj u Siriji, Iraku, Libanu i Jemenu te da mu pojava Islamske države čak i odgovara. Jer, Teheran se sada predstavlja kao jedina regionalna sila koja je u stanju da se samostalno suprotstavi terorističkoj grupi. „Teheran želi da pokaže Vašingtonu da ne treba imati ništa protiv iranskog prisustva u Siriji i Iraku jer je ionako borba protiv IS apsolutni prioritet za Iran“, piše ovaj list.

Šiitske paravojske u Iraku već imaju dobru poziciju – vojska vlade u Bagdadu prinuđena je da sarađuje sa njima jer sama nije dovoljno moćna da se nosi sa IS. I to sve iako su šiitske milicije poznate po zločinima nad sunitskim civilima, što je Amnesti internešnal više puta kritikovao. Ima sve više glasova koji predlažu nekakvu svearapsku koaliciju koja bi zajednički porazila Islamsku državu i tako izbegla da Iran vuče konce. No to je sve na dugom štapu.

Kako je tokom vikenda rekao nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, borba protiv IS će potrajati. Da je napredovanje te terorističke mreže već donekle zaustavljeno – to Štajnamjer ne prihvata. „IS je i dalje smrtonosna opasnost za muslimanski svet i realna pretnja za nas.“