Strah od novog rata na Zapadnom Balkanu

Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta izrazio je u utorak (24.1.) zabrinutost zbog pojačane napetosti i ratobornih tonova u regionu zapadnog Balkana, baveći se u raspravi primarno odnosima Srbije i Kosova. Ipak, spomenuta su i druga relativna žarišta: Crna Gora, Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, Makedonija, kao i relacija Srbija-Hrvatska. Rasprava je, inače, održana na dan za koji je u Briselu bio zakazan nastavak susreta predstavnika Kosova i Srbije. Jedan od problema novijeg datuma na koji je ukazano, bio je i već čuveni politički oslikan voz sa pruge Beograd-Kosovska Mitrovica koji je izazvao dosta nemira.

U raspravi su spomenuti i proslava neustavnog Dana RS u BiH, izborni ekscesi u Crnoj Gori, pa i nedavna militantna retorika Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, usmerena prema Hrvatskoj. Spoljnopolitički odbor nije doneo zaključak o konkretnim merama za kojima će posegnuti da se tenzije ublaže – ali je DW zato o tome razgovarao sa dvojicom boljih poznavalaca situacije. Pitanje je, dakle, šta se može očekivati u nastavku međunacionalnih ogleda u tom delu Evrope, i šta bi moglo i moralo da se preduzme da sporenja ne prerastu u oružane sukobe? Jozo Radoš, hrvatski član Evropskog parlamenta i član pomenutog odbora, smatra da će Brisel morati što pre da ojača svoje aktivno i stalno političko prisustvo na Kosovu, umesto ispunjavanja birokratske forme, koja očigledno ne može na pravi način da reši spor.

Nekontrolisana eskalacija?

„Evropska unija nije više dovoljno fokusirana na zapadni Balkan, što znači – na svoje neposredno susedstvo u kome zabrinjavajuće kuva. A preti se akcijama poput podele Kosova i Makedonije, ili otcepljenja Republike Srpske, pri čemu bi trebalo imati na umu da ništa od toga ne može da bude izvedeno bez ratnog sukoba“, upozorava Radoš. Naš sagovornik, međutim, veruje da u skorije vreme neće doći do takve eskalacije: „Verujem u to, jer se zna da nijedna od potencijalnih strana u nekom od tih ratova, danas nije oružano spremna za ratovanje. Iako, ne bih se sasvim oslanjao niti na racionalne procene. Takvi sukobi često izbiju nekontrolisano, sasvim iracionalno.“

„Srbija je na ovaj ili onaj način uključena u svaku od tih pojedinačnih zategnutih relacija“, kaže Radoš. „I to je dosta logično – najveća je i svakako da ima najrazvijenije veze u širem prostoru. Ali ona je zbog svog uticaja i najodgovornija u ovoj priči.“ Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu osvrnuo se zatim i na svoju zemlju, kritički primetivši da bi Hrvatska trebalo da ima bolji odgovor na problematično ponašanje svojih ekstremnih učesnika u političkom polju, onih koji doprinose napetostima u regionu. Ali, on ističe da je važna razlika bar to što Hrvatska danas nema izrazitih ekstremista na vlasti.

Antagoniziranje javnosti

„Hrvatska nije u centru procesa o kojima je bilo reči, ali je njima ipak donekle zahvaćena. Ona zato mora da pazi na dalji razvoj situacije i da se zalaže da se njeno društvo, kao i odnosi sa susedima, okrenu ka sadašnjosti i budućnosti. Nadajmo se da neće biti zloupotrebe govora o prošlosti zbog prikrivanja nečije nesposobnosti da se reše drugi aktuelni problemi – ekonomski, imigracioni, ekološki, itd“, zaključak je Joze Radoša.

Naš drugi sagovornik, zagrebački spoljnopolitički analitičar Tomislav Jakić, takođe procenjuje da u sadašnjoj situaciji nema mnogo mogućnosti za otvorene ratne sukobe, mada ne isključuje šanse za eventualne manje oružane incidente, pa bi o svemu tome i Evropska unija morala više da povede računa.

„Takvo stanje će da traje sve dok na vlasti u državama regiona imamo ekipe koje ne pokazuju volju da normalizuju odnose, već sklonost da žive od antagoniziranja javnosti između svoje i susednih država. Činjenica je da među tim vlastima ima razlike u količini spomenute volje i da se ipak ne ponašaju svi jednako huškački“, kaže Jakić. S druge strane, on svima nalazi zajedničku boljku, dodajući da je osnova problema to što vlasti ni u jednoj zemlji jugoistočno-evropske regije, nisu prvenstveno orijentisane pozitivno, i karakter ničijeg uloga u politici nije dominantno određen „za nešto“, već je u svojoj suštini „protiv nečega i nekog“. Prema mišljenju Tomislava Jakića, to „nešto“ je, po pravilu – narod iz susedne države.