Strogo tolerisani ustaški simboli
1. mart 2018.
Dan pre isteka jednogodišnjeg roka, Savet za suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima objavio je svoje zaključke i preporuke – a oni su podjednako kontroverzni kao i sam Savet sastavljen od 17 stručnjaka različitih profila i vrednosnih usmerenja. Savet je zaključio da su ustaštvo i ustaški pozdrav „Za dom spremni“ neustavni i zabranjeni, osim „u izuzetnim situacijama“ – i to u slučaju ustaškog pozdrava koji se nalazi u grbu Hrvatskih obrambenih snaga (HOS).
- pročitajte još: Kako upokojiti NDH?
„Grb HOS-a može izuzetno da se koristiti u situacijama kada se obeležava pogibija pripadnika HOS-a. Ta dozvola ne menja samu postavku da je taj pozdrav protivustavan. Reč je o izuzetnoj situaciji koja može da se toleriše striktno regulisano“, pokušao je da objasni predsednik Saveta, akademik Zvonko Kusić. Za crvenu zvezdu i komunističke simbole rekao je da „nisu sporni u kontekstu antifašističke borbe, a jesu u kontekstu kršenja ljudskih prava i masovnih zločina“.
Savet je iznedrio dva dokumenta. Prvi se bavi istorijom i karakterom totalitarnih režima, a drugi normativnim aktima koji regulišu tu problematiku. Premijer Plenković zadovoljan je zaključcima i preporukama, i obećava da će ih „detaljno analizirati i videti kako one mogu da pomognu“.
Povratak ustaške table u Jasenovac?
Ali istoričari s kojima smo razgovarali ne dele premijerovo zadovoljstvo – kako „levi“ tako i „desni“. Tvrtko Jakovina, stručnjak za istoriju 20. veka, koji se ne libi da u javnosti brani antifašističke vrijednosti, razgovor na tu temu započinje pitanjem da li ti zaključci povereništva znače da tabla s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ može da se iz Novske vrati u Jasenovac? „Ako je odgovor potvrdan, i ako tabla, uz posebne dozvole, može da se vrati u Jasenovac, onda Savet nije uradio ništa, jer smo ponovno na početku“, naglašava Jakovina.
Hrvatska je, prema njegovom mišljenju, suočena s istim problemima kao i pre godinu dana. Savet je, primećuje, samo sledilo hrvatski Ustav i zakonsku praksu. U Hrvatskoj su, kako kaže, ustaštvo i fašizam nedozvoljeni, iako se u praksi tolerišu. „A sada znamo i kome tačno ustaštvo sme da se toleriše“, dodaje Jakovina.
Pa ipak, on smatra da će ovakva odluka Saveta, u poređenju s prethodnim periodom „karamarkizacije“ i otvorene „ustašizacije“, ipak da znači „postepeno usporavanje“ takvog trenda. Savet je svojim preporukama ipak ograničio pravo na kršenje zakona. „U odnosu na protekli period, sada su iscrtane staze ustašizacije, jer je za korišćenje ustaških obeležja potrebno tražiti dozvolu i odnosi se samo na HOS – iako nije jasno ko će o tome da odlučuje i ko će takve dozvole da izdaje. Time smo zapravo rekli da imamo zakone koji se uglavnom poštuju, a da postoje slučajevi kada i ne moramo da poštujemo“, objašnjava Jakovina.
Plenković kupuje vreme
Savet je time, prema njegovom mišljenju, ostao dosledan „uobičajenoj hrvatskoj praksi nepoštovanja zakona“, s tim što je u ovom slučaju ta praksa i „komisijski potvrđena“. „Povereništvo nije uradilo ništa, a čini se da je to i bila namera. Radilo se o kupovini vremena za premijera Plenkovića, kako on ne bi morao da donese nikakvu odluku u vreme krize oko table u Jasenovcu i kako bi sada mogao da se sakrije iza odluke povereništva kojom nije razrešeno ništa“, sumira Jakovina.
- pročitajte još: Hrvatska desnica prešla u napad
Naš sagovornik nije iznenađen odlukom Saveta u vezi s crvenom zvezdom i komunističkim simbolima, jer je Savet time samo sledilo evropsku praksu. „Kod nas je problem to što svaka borba protiv fašizma dobija kontekst nametanja totalitarne ideologije komunizma. Zbog toga se u Hrvatskoj danas teško shvata da je borba protiv fašizma imala i pozitivnih elemenata, jer smo 20 godina negovali suprotnu logiku. No, takve probleme ne rešavaju povereništva“, uveren je Jakovina.
I istoričar Ivo Banac nezadovoljan je ovakvom odlukom – ali iz načelnih razloga, zato što je protiv bilo kakvih zabrana. „I gospodin Plenković i celo to društvo ne bi upali u sasvim kontradiktorne zaključke da su se držali tog vrlo jednostavnog načela“, upozorava taj nekadašnji liberalni političar.
Sloboda, a ne zabrane
U ovom slučaju, smatra Banac, došlo je do „rehabilitacije nekih komunističkih simbola i prirode komunističke države, kao i potpuna zabrana – uz jedan mali izuzetak – pozdrava ’Za dom spremni’. Ključni cilj bio je ne dovoditi u pitanje komunističku prošlost i u tome je povereništvo uspelo“, naglašava Banac. Zato, prema njegovom mišljenju, u Hrvatskoj ponovno slede isti oni sukobi kojih se ona za neko vreme rešila. „Sada će sve to ponovno da se vrati i to će potrajati sve dok ne bude doneta ozbiljna odluka od ozbiljne vlade – za razliku od Plenkovićeve. Koja će shvatiti da je rešenje u slobodi, a ne u zabrani, i u otvorenoj raspravi, a ne u nametnutim tumačenjima prošlosti“, izričit je hrvatski istoričar.
- pročitajte još: Hrvatska je svađalica u komšiluku
Profesor Banac potpisnik je „preventivnog apela“ koji je grupa pretežno desno orijentisanih istoričara još u oktobru prošle godine uputila protiveći se bilo kakvom propisivanju „istorijskih istina“ i zabrana, pa i zabrane pozdrava „Za dom spremni“. „Živimo u Hrvatskoj, a ne u Luksemburgu ili Hondurasu. Imamo vrlo specifične probleme. Uopšte me ne interesuje što je, recimo, u Francuskoj normalno što postoji ulica Vladimira Iljiča Lenjina ili to što se crvena zvezda vrlo često koristi u susednoj Italiji. Mi imamo našu istoriju koja je opterećena problemima i zato je u tom kontekstu jedino rešenje dozvoliti slobodu svega, pa će u dogledno vreme ono što je sporno da nestane. Uveren sam u to. Čim nešto zabranite, takvoj pojavi produžavate život. Zabranjivali su i u komunizmu, pa šta su time napravili? Da li su uspeli to da iskorene?“, pitanjem zaključuje Banac.