Strožija kontrola preuzimanja nemačkih firmi

Nije bilo tako davno kada su se iz Nemačke mogle čuti kritike ekonomskih stručnjaka na račun recimo SAD. Vašington odavno pažljivo analizira svako preuzimanje američkih firmi i, ako smatra da to nije kako treba – zabranjuje takve fuzije. To je iskusio i nemački hemijski koncern Bajer u postupku preuzimanja Monsanta. Tu naime nije reč samo o proveri da li se preuzimanjem stvara monopol, već i da li su ugroženi strateški interesi Vašingtona.

Neke takve investicije u SAD nikada nisu odobrene – na primer u tamošnje luke za šta su kineski investitori bili zainteresovani. Prošlog novembra je takozvana US-China Economic and Security Review Commission u izveštaju američkom Kongresu na više od 500 stranica predložila potpunu zabranu bilo kakvog preuzimanja američkih firmi ako je na strani Kine u stvari vlasnik tamošnja država. Verovatno je da će taj predlog biti i sproveden, uprkos ogromnom dugu koje SAD imaju prema Kini, i uprkos bučnim kritikama na račun Donalda Trampa zbog njegovih „protekcionističkih mera“.

Vojna industrija i promet, bolnice i vodoopskrba...

Ali ove srede (12.7.) i nemačka vlada je na mala vrata uvela „neke novine“ za postupke preuzimanja nemačkih preduzeća od strane ulagača iz inostranstva. Pre svega je reč o firmama koje deluju u okviru vojne industrije, ali i o „kritičnoj infrastrukturi“ kao što je vodosnabdevanje, snabdevanje energijom, bolnice, pa i firme u saobraćajnoj infrastrukturi.

„Poslednjih godina znatno je porastao broj preuzimanja firmi – i po broju, i po složenosti takvih poslova“, izjavila je nemačka ministarka privrede Brigite Cipris. Berlin je zato „proširio opseg provera u zavisnosti od sektora poslovanja i na spiak dodao određene kritične infrastrukturne elemente“, rekla je ministarka.

Isto tako, dupliran je i rok u kojem bi ta provera trebalo da bude obavljena i on sad iznosi četiri meseca. Uredbom je jasno određeno da se to odnosi i na „indirektna preuzimanja“, odnosno ako neki investitor najpre osnuje firmu u Evropskoj uniji, pa onda želi da kupi neko nemačko preduzeće. „Osim toga, proširuje se i postupak provere u područjima od posebne osetljivosti po bezbednost, a takođe i dodatnom broju firmi u vojnom sektoru koje razvijaju ili proizvode određene proizvode ključne tehnologije u odbrani“, čulo se iz nemačkog Ministarstva privrede.

Nemce „spasao“ Vašington?

Naravno, uvek se pojavljuje stari problem: nemačka tehnologija koja pronalazi put do Dalekog istoka. U nekim slučajevima ugovorom o kupovini izričito zabranjen pristup novog vlasnika ne samo tehnologiji, već ponekad i spiskovima liferanata i kupaca. Pitanje je samo koliko to zaista može da se zadrži u tajnosti, a, konačno, takve odredbe ugovora samo su retki izuzeci.

Nemačka javnost teško prihvata prošlogodišnju akviziciju nemačke firme Kuka, vodeće u proizvodnji industrijskih robota. Kupac je bio kineski proizvođač kućnih aparata Midea. To praktično znači da je „procurila“ tehnologija čitavog niza nemačkih preduzeća koje koriste te robote, a to je temelj digitalne „industrije budućnosti“ koja se razvija u Nemačkoj.

A tu je i pokušaj akvizicije proizvođača mašina Aikstron iz Ahena. I tamo se stvara najnovija tehnologija, ali to preuzimanje je propalo – zbog Amerikanaca. Aikstron naime ima pogon i u SAD i tamošnja kontrolna tela zabranila su prodaju. Kad već nisu Nemci, onda su Amerikanci proglasili prodaju nemačke firme „rizikom po nacionalnu bezbednost“.

aš (agencije)