Studija: Jevreji se s pravom osećaju ugroženim u EU
13. oktobar 2021.„Jednom prilikom sam došao u srednju školu u jednom mađarskom gradiću, da održim predavanje o Jevrejima u Mađarskoj. Direktor me je upozorio da skoro svi učenici, koji su upravo napunili 18 godina žele da glasaju za ‚Jobik‘, otvoreno antisemitsku partiju. No, uprkos tome sam otišao tamo i zaključio da učenici kada čuju reč Jevrej pomisle na psovku“, priča rabin Šlomo Keveš iz Budimpešte.
Keveš u okviru projekta „Liga za akciju i zaštitu“ putuje po Mađarskoj, kako bi govorio o životu oko 100.000 Jevreja, koliko ih danas živi u toj zemlji, i pokušao da smanji predrasude upravo kod mladih ljudi. Uveren je da svojim prezentacijama u učionicama može nešto da pokrene. „Najveći broj učenika ima gomilu pitanja, jer još uvek ima mnogo predrasuda.“ Uveren je da se anisemitizam u njegovoj domovini Mađarskoj s godinama polako smanjuje.
No, Keveš se takođe susreće s decom, koja očajna pitaju da li moraju i oni neizostavno da ostanu Jevreji, zbog toga što su njihovi roditelji Jevreji. Oni osećaju neprijateljstvo.
„Sanjam", kaže rabin Keveš, „da nijedno dete u Evropi ne mora da se stidi i strahuje zbog toga što je Jevrej. Svako mora da bude ponosan na svoje poreklo i kulturu“.
Antisemitizam u Evropi veoma rasprostranjen
Na ostvarenja ovog sna će se verovatno dugo čekati, s obzirom da studija jevrejskih zajednica i organizacija pokazuje da je antisemitizam i 80 godina nakon Holokausta i dalje duboko ukorenjen u Evropskoj uniji – i da se čak povećava. Rabin Šlomo Keveš predstavio je ovu studiju na godišnjem sastanku evropskih jevrejskih udruženja u Briselu.
Uprkos negativnim tendencijama, koje proizilaze iz ankete, u kojoj je Institut za istraživanje javnog mnjenja IPSOS ispitao 16.000 ljudi u 16 zemalja EU, tu je takođe i tračak nade. Jer, angažman „Lige za akciju i zaštitu“, pokazuje da bi u Mađarskoj moglo da dođe do preokreta trenda.
Sa jačanjem desno-radikalnih i populističkih partija u Mađarskoj od 2006. do 2013. pogoršala se i klima za Jevreje u toj zemlji. Od 2012. se bolje radilo na prosvećivanju i predrasude su počele da se smanjuju.
Nova studija pokazuje da se Jevreji u Mađarskoj danas osećaju manje ugroženi nego pre sedam godina. U Mađarskoj je problem vrlo dosledno obznanjen, razvili su se vaspitno-prosvećujući programi i zajedno sa državnim institucijama sprovedeni u delo. „Ovaj dobar primer bi trebalo da se primeni i u drugim zemljama EU", misli mađarski rabin.
Regionalne razlike
„Antisemitske predrasude u Evropi", naziv je aktuelne studije a istih još uvek ima prilično u Evropi. Kreću se od „svetske zavere" preko navodne krivice Jevreja za raspeće Isusa Hrista do „sumnjivog načina poslovanja“ Jevreja.
Naučnici sa Univerziteta u Budimpešti su na osnovu odgovora na 70 pitanja istraživali stavove ljudi u evropskim zemljama prema jevrejskim sunarodnicima. Najveća suzdržansot prema Jevrejima je u Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Najmanje predrasuda zabeleženo je u Švedskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji. Nemačka je u većini pitanja u sredini. Međutim, 2020. je Nemačka sa 59 nasilnih anitsemitiskih napada bila prva u Evropi. Autori studije su najviše jakog i latentnog antisemitizma zabeležili kod većine stanovništva u Grčkoj, Poljskoj i Austriji – oko 28 procenata. Nasuprot tome u Švedskoj i Holandiji je taj procenat deset, odnosno osam procenata.
EU na potezu
Evropska komisija je tek protekle nedelje u Briselu predstavila prvu političku strategiju za suzbijanje antisemitizma, koja uključuje i zabranu trgovine nacističkim suvenirima. Osim toga trebalo bi da se ojača borba protiv huškanja protiv Jevreja u Internetu.
Prema podacima Evropske komisije, devet do deset Jevreja u Evropi na antisemitizam gleda kao na ozbiljan problem. Strategija Evropske komisije bi mogla da bude prvi korak, čulo se na godišnjem sastanku jevrejskih udruženja u Briselu. Jer, ne vode sve zemlje Evropske unije ni evideniciju antiemitskih napada, tako da o konkretnim protivmerama nema ni govora.
Strah od egzodusa
Žoel Mergui je na čelu „Izraelskog konzistorijuma" u Francuskoj i predstavlja sve jevrejske zajednice u toj zemlji, koja nakon Izraela i Sjedinjenih Država najviše jevrejskih stanovnika. On je sa žaljenjem u Briselu za medije izjavio: „Jevreji napuštaju Evropu“.
Upravo se mladi ljudi, zbog toga što se više ne osećaju bezbedno, iseljavaju u Izrael ili SAD. U većim gradovima u Francuskoj ima zona, kojima Jevreji više ne bi trebalo da se kreću. „U ove izgubljene zone i policija jedva da ulazi", kaže Žoel Mergui. On zbog toga poziva da se ne dozvoli povećanje antisemitizma u EU, već da se protiv njega bori i to ne rezolucijama već delima. Jevrejima bi morao da se omogući život u kojem sinagoge, škole i vrtići neće biti pod stalnim nadzorom policije. „Na to smo se nažalost već navikli, ali to nije normalno.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu