Sudan: „Katastrofa se mogla predvideti“

DW: Gospođo Peter, zašto je upravo sada eskalirala borba za vlast između paravojnih formacija RSF i sudanske vojske?

Marina Peter: Krajnji razlog je svakako pitanje, hoće li konačno ponovo da postoji vlada sastavljena od vojnih i civilnih snaga? Postojao je i odgovarajući sporazum po tom pitanju sklopljen prošlog novembra, kojim je to bilo predviđeno za decembar, ali to se stalno odlagalo. To je krajnji razlog, jer je jedna od tačaka sporazuma puna integracija paravojnih jedinica u sastav sudanske vojske.

Pripadnici RSF (Rapid Support Forces) bili su posebno ozloglašeni u Darfuru, gde su početkom 2000-ih izvršili brojna ubojstva. Ta milicija je vremenom postala poluautonomni deo sudanskih vojnih snaga i sada bi trebalo u potpunosti da bude integrisane u njih. Ali, borba za vlast je tinjala i nešto ovako se očekivalo još od 2019, od svrgavanja diktatora Omara al Bašira.

Sadašnji komandant sudanskih oružanih snaga, general Abdel Fatah al Burhan, tada je bio imenovan za predsednika Saveta, a njegov zamenik je bio šef RSF, Hamdan Daglo zvani Hemedti. Obojica su usvojeni sinovi bivšeg diktatora Al Bašira, dakle potiču iz islamističkog okruženja. Hemedti je na Zapadu postao popularan, jer se pobrinuo da brojni migranti, koji su se preko sudanske pustinje pokušavali da se probiju do Libije, budu uhapšeni i tako sprečeni u svom putu ka Evropi.

Bilo je jasno da će jedan od njih dvojice za sebe tražiti najviši položaj na vlasti. Za nas koji pratimo situaciju, a posebno za same stanovnike Sudana, pitanje više nije bilo da li će doći do borbe za vlast, već kada. Katastrofa se mogla predvideti.

Koliko je RSF jak u Sudanu?

Pripadnici RSF su veoma dobro naoružani. Oni su godinama služili kao plaćeničke snage i u Libiji i u Jemenu. Te jedinice imaju i veoma jake veze s Rusijom. Hemedti je jedan od najbogatijih ljudi u Sudanu. RSF je do velikih suma novca došao uglavnom eksploatacijom zlata u Hemedtijevom rodnom Darfuru i drugim delovima zemlje. Veliki deo tog zlata završio je u Rusiji, koja je inače njegov veliki prijatelj i pruža veliku podršku RSF.

No, ni za Burhana se ne može reći da je siromašan. Obe vojske su profitirale od ekonomskih prilika. Hemedti je toliko bogat da je sebi novcem mogao da kupi naklonost. On je, između ostalog, taj koji je u zemlju doveo Vagnerove trupe koje poznajemo iz ukrajinskog rata. Pribojavamo se da Rusi Hemedtiju eventualno prosleđuju obaveštajne informacije.

Procenjujete li da će u borbi za vlast na kraju da pobedi RSF?

To se u ovom trenutku uopšte ne može reći. Sudanska vojska je dobro naoružana i opremljena. Ona kontroliše avijaciju koja je sada i učestvovala u sukobima. To je posebno tragično, jer su mnoge jedinice RSF raspoređene u gusto naseljenim područjima.

Ne mislim da će RSF tako lako da pobedi, naprotiv. Ali, lako može da se dogodi da oni opkole Kartuma. Oni u svakom slučaju imaju sigurno utočište u Darfuru, gde su se skoro neprekidno borili tokom poslednjih meseci.

Trenutno traju sukobi i u istočnom Sudanu, gde takođe ima dosta nezadovoljnih. U ovom trenutku ishod se ne može prognozirati. A i Burhan ima saveznike: trenutno, na primer, ima veoma jaku podršku Egipta.

Potpuna integracija RSF u regularnu vojsku bila bi preduslov da civili ponovo mogu da učestvuju u vlasti. Da li je sada zbog ove eskalacije to na duže vreme blokirano?

Nažalost, to je ono što zabrinjava. Mi na Zapadu brzo poverujemo da vojnici preko noći mogu da se pretvore u demokrate. To nije funkcionisalo ni u Južnom Sudanu, koji se otcepio 2011. Slično se dogodilo i u Eritreji. Ni u Sudanu neće funkcionisati. Vojni lideri, koliko god se predstavljali kao netko ko je iznenada otkrio demokratiju, to koriste samo kao kamuflažu. U proteklih nekoliko meseci posebno je Hemedti pokušavao da pridobije deo stanovništva tako što je osuđivao vojni udar. Naravno, izjasnio se za demokratiju, kako je sam rekao, ali sve to se samo tako kaže kako bi se zauzela bolja polazna pozicija u borbi za vlast.

Arapska liga zatražila je hitan sastanak. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zahtevao je trenutni prekid nasilja. Koliko se tu može uticati iz inostranstva?

Veliki problem je što su druge zemlje već ranije uspele da ostvare veliki uticaj. Egipat bi u Sudanu najradije da vidi vladu sličnu onoj u Kairu. A tamo takođe nema demokratske vlasti.

Saudijska Arabija je u dobroj meri doprinela sukobu u Sudanu, kao i Rusija i Eritreja. Odnosi s Etiopijom su takvi da postoji podrška samo jednoj strani u borbi za vlast. Nijedna od tih zemalja nema istinski interes za uspostavljanje demokratske vlasti.

Nažalost, trenutno smo svedoci svojevrsnog novog „hladnog rata“ i ponovne podele Afrike na zone uticaja. Gutereš je suviše dugo ćutao. Uvek smo se pitali: gde su Ujedinjene nacije? Na kraju krajeva, ne postoji neko moćan i uticajan ko se zaista zalagao za diplomatiju u poslednjih nekoliko meseci, kada se eskalacija mogla predvideti.

To još jednom pokazuje bespomoćnost međunarodne zajednice u suočavanju s ovakvim situacijama. Dobro je što njeni predstavnici sada reaguju, ali trebalo je da to urade mnogo ranije i mnogo ranije da izvrše pritisak.

Svetski program za hranu najavio je da će obustaviti svoja angažman u Sudanu, jer su ubijeni i pripadnici UN. Šta to znači za civilno stanovništvo?

Sudan ionako spada u najsiromašnije zemlje na svetu. Postoje bogate elite, ali većina stanovništva je veoma, veoma siromašna i živi na granici ili ispod granice siromaštva. Naročito u Darfuru, gde je sada zbog ubistva saradnica te organizacije obustavljen njen rad, ljudi su se godinama hranili samo zahvaljujući pomoći spolja.

Još uvek ne možemo da predvidimo koliko će dugo sukobi da traju. Pored katastrofa koje se ionako već događaju u Sudanu, ovo sada sve još dodatno otežava.

Marina Peter je predsednica neprofitne organizacije Sudanski forum sa sedištem u Berlinu i više od 30 godina prati događanja u tom regionu Afrike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.