Sudbonosna nedelja Tereze Mej
19. novembar 2018.
„Promena vođstva neće olakšati pregovore i neće ništa promeniti u parlamentarnoj aritmetici“, izjavila je Tereza Mej u intervjuu sa Skaj njuz u nedelju ujutro. Zagovornicima tvrdog Bregzita u redovima sopstvene stranke ona je mogla i direktno da kaže: Radite šta god hoćete, ali na kraju ćete morati da se nosite sa istim problemima kao i ja.
Istovremeno je britanska premijerka najavila da će ove sedmice ponovo u Briselu razgovarati s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom.
Mej govori o pregovorima koji se nastavljaju, ali ta njena formulacija ima pre svega za cilj umirivanje protivnika unutar njenog kabineta. Kritičari naime zahtevaju od nje da od ostatka EU iskamči dodatne ustupke. Mej međutim zna da za suštinske promene postignutog dogovora nema šanse, pogotovo nakon što su francuska i nemačka vlada jasno stavile do znanja da se postignuti dil neće ponovo otvarati.
Mačka u džaku
Britanska premijerka dakle pokušaće u Briselu da barem isposluje sitnice koje bi se u poslednji tren mogle uključiti u tekst takozvane „političke izjave“ pred samit EU u nedelju.
U tom dokumentu se ukratko, na sedam strana, skicira odnos EU naspram Velike Britanije nakon Bregzita. Nikakvih konkretnih detalja tu nema, pre se radi o popisu tema i vrlo načelnim okvirima u kojima bi budući pregovori trebalo da se odvijaju. Tako se recimo predviđa da se budući trgovinski odnosi dvojih strana odvijaju na bazi rešenja koje je za sada pronađeno za Severnu Irsku u ugovoru o Bregzitu.
Mej bi mogla da isposluje manje ustupke, kako bi malo primirila svoje protivnike u Londonu, ali više od kozmetičkih promena ne bi trebalo očekivati. Dokument pred samit EU je više pismo o namerama i nije obavezujući.
To faktički znači da evropske vlade doduše sada izjavljuju šta nameravaju, ali zadržavaju pravo da kasnije, kada zaista započnu pravi pregovori o odnosima nakon Bregzita, promene svoje mišljenje. A ti pregovori uopšte još nisu započeli, do sada su London i Brisel pregovarali samo o modalitetima Bregzita, dakle izlaska Velike Britanije iz EU. Već i to je bilo mukotrpno, no pregovori o budućim odnosima biće još teži – i mogli bi trajati godinama.
Protivnici se grupišu
Nakon haosa proteklih dana, nakon ostavki i pretnji, protivnici Tereze Mej u Londonu su formirali svoje redove. S jedne strane su tu nezadovoljnici okupljeni oko bivšeg ministra zaštite životne sredine Majkla Gova. Oni žele da Mej u Briselu iznađe nove ustupke jer se boje poraza pri glasanju o ugovoru u britanskom parlamentu – što bi moglo dovesti do takozvane "No-Deal" situacije, odnosno napuštanja EU bez ikakvog dogovora.
S druge je strane tu European Research Group sa Džejkobom Ris-Mogom kao predvodnikom i donedavnim ministrom za Bregzit Dejvidom Dejvisom. Ta grupa torijevaca je već započela s prikupljanjem pisama za pokretanje postupka izglasavanja nepoverenja šefici vlade i stranke. Njima treba najmanje 48 takvih poslaničkih pisama, no za sada ih još nisu skupili.
Ukoliko im to pođe za rukom, pisma se isporučuju predsjedniku takozvanog „Komiteta 1922“ koji onda pokreće postupak. Pravo da glasaju o smeni premijerke imaju svi torijevski poslanici s tim što time ne bi automatski pala Vlada već bi njen naslednik mogao da bude novi premijer.
Parlament je (za sada) protiv
U slučaju da smena May uspe, nekoliko kandidata se nadaju njenoj fotelji. Pre svih je tu Boris Džonson. Njegov politički kapital se u poslednje vreme doduše istanjio, ali on nije od onih koji se lako predaju. Posmatrači očekuju da će, ukoliko Džonson zaista pokušava da svrge Terezu Mej, on to učiniti tokom narednih dana.
Uz njega je tu i bivši ministar za Bregzit Dominik Rab, ali njegova verodostojnost je ograničena. Na kraju krajeva je i on sam sedio u Briselu za pregovaračkim stolom, ali nije se na vreme pobunio.
Kako je malo verovatno da će premijerka u Briselu naići na razumevanje za svoje unutarstranačke potrebe, njeni protivnici bi mogli da krenu na sve ili ništa već tokom ove sedmice. Poznavaoci prilika u političkom Londonu doduše veruju da bi Mje tako nešto mogla da politički preživi, ali bi na kraju bila znatno oslabljena.
No najveći problem ionako nije njena torijevska stranka, već britanski parlament. Tu trenutno ne postoji većina za prihvatanje ugovora o Bregzitu. Šef opozicionih laburista Džeremi Korbin je u nedelju ponovio da će njegova stranka glasati protiv, a isto su najavili i škotska SNP, neki poslanici Liberala te, barem kako sada stoje stvari, severnoirski unionisti iz stranke DUP.
Kada se tome pridodaju i protivnici unutar torijevaca, jasno je da trenutno nema šansi da dil s EU dobije potrebnu većinu glasova.