Sukob Zapad-Rusija sve veći je problem za Balkan

Do sada je uspostavljanje političke ravnoteže između Zapada i Rusije uglavnom uspevalo, ali za male države Zapadnog Balkana to postaje sve teže, piše u pregledu situacije koji je za nemački javni servis MDR, iz Beograda pripremio Andrej Ivanji:

„Srbija je, na primer, već godinama – ne baš brzo, ali stabilno – napredovala ka članstvu u EU, ujedno kupujući oružje i prirodni gas po povlašćenim cenama od bratske Rusije. Srbima je bilo dozvoljeno da slave i vole Vladimira Putina, a Vlada Srbije izbegla je da uvede sankcije Moskvi zbog aneksije Krima.“

-pročitajte još: Jeftin gas i nacionalizam: S čime se NATO suočava u jugoistočnoj Evropi?

„Sve to nije baš rado viđeno u Briselu, Vašingtonu, a ni u Berlinu“, ali su tamo „pokazali razumevanje i nisu baš vršili pritisak“, piše MDR. „To će se verovatno promeniti ako ruski vojnici uđu na ukrajinsku teritoriju. U tom slučaju, jaz između Zapada i Rusije bi dugo bio toliki, da EU više ne bi razumela srpski srednji put između Istoka i Zapada.“

„Za razliku od Srbije“, nastavlja MDR, „članice NATO Albanija i Severna Makedonija odmah su stale na stranu Ukrajine i zapadnih saveznika i protiv Rusije. Takođe i Kosovo. U Bosni i Hercegovini, kao i uvek, sve je komplikovano, pa ta zemlja ne može da zvanično zauzme stav.“

Za to vreme, „Crna Gora zabija glavu u pesak“, piše MDR. „Iako članica NATO, Crna Gora se i dalje pravi da ukrajinski sukob ne postoji.“ U tekstu se prenosi da „duboka kriza vlasti parališe zemlju“, ali i podseća da je „i tamo društvo podeljeno oko Rusije i Putina: crnogorski Srbi (više od 30 odsto stanovništva) uglavnom podržavaju sve što Kremlj radi, a Crnogorci ne.“

„Čovek bi pomislio da je u Hrvatskoj, članici EU i NATO, po pitanju ukrajinske krize sve jasno. Ali nije“, piše MDR i ukazuje da je „predsednik Zoran Milanović opisao Ukrajinu kao korumpiranu zemlju kojoj ne bi trebalo da bude mesto u NATO. I da hrvatski vojnici ni pod kojim uslovima neće učestvovati u tom sukobu. Premijer Andrej Plenković morao je da se izvinjava zbog izjava predsednika i za propust okrivio dijabetes od kojeg boluje.“

Na kraju analize se zaključuje: „Dalja eskalacija sukoba između Rusije i Zapada mogla bi da utiče na bezbednosnu situaciju na Balkanu – zato što je to mala, sporedna scena koja ne šteti velikim silama, gde Rusija ima više od jednog uporišta i na mesto kojem bi sukob mogao dalje da eskalira.“

Kakvu podršku nudi DPS?

Nemački Zidojče cajtung bavi se aktuelnom situacijom u Crnoj Gori i piše: „Dritan Abazović na prvi pogled sebe sada može da vidi kao pobednika. Pritom je krajnje je nejasno kako bi buduća vlada mogla da izgleda.“

-pročitajte još: Abazović za DW: Učiniću sve da ne bude „dve Crne Gore“

List podseća da predsednik URA Abazović želi da formira manjinsku vladu, ali i da bi u njoj zavisio od podrške ranije skinute sa vlasti DPS predsednika (Mila) Đukanovića.

„Prosrpski Demokratski front takav scenario već naziva ’izdajom’ volje biračkog tela 2020. i proriče da će to stvoriti ’znatnu nestabilnost’. Predsednik Đukanović je nagovestio da bi mogao da podrži manjinsku vladu, barem u ograničenom periodu“, piše nemački list i zaključuje: „Međutim, nije sigurno da li bi njegov DPS u ovoj konstelaciji podržao reformu pravosuđa i antikorupcijske mere koje traži URA.“

Priredila Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.