Sužen manevarski prostor za medije u Srbiji

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić je smenjen, ali inicijativa „Novinari ne kleče“ nastavlja sa protestima širom Srbije. Kako za DW objašnjava Zoran B. Nikolić, izvršni urednik sajta „Cenzolovka“, zahtevi koje su postavili vlastima isti su kao i na početku protesta, ali je medijima ipak bila interesantnije da to svedu na problem smene jednog ministra.

„To su zahtevi koji bi trebalo da obezbede normalan rad novinara i medija u Srbiji. Zahtevi su upućeni šestorici ministara i premijeru. Oni se tiču pre svega radnog položaja novinara, jer i tu imamo sličnu situaciju kao i u većini delatnosti u Srbiji, a to znači da poslodavci ne poštuju zakone. Druga tema je podela besplatnih akcija u onim medijima u kojima prošlogodišnja privatizacija nije uspela. Tu je i niz zahteva upućenih ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, koji se odnose na sprovođenje medijskih zakona. Mi smatramo da ministar Tasovac uopšte ne radi svoj posao i zato tražimo razgovor s njim. Imamo zahteve i prema ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, od koga u suštini tražimo da ne radi ništa, jer sve ono što je do sada radio u vezi medija je katastrofalno, a od nekih organa u njegovom ministarstvu tražimo da se sprovode istraga o praćenju novinara i davanju informacija iz istraga odabranim medijima“, kaže Nikolić.

Oskari za uništavanje medija

Inicijativa „Novinari ne kleče“ dodelila je i svojevrsne „Oskare“ zaslužnima za stanje u medijima. Za cenzuru i gašenje emisija, „Oskar“ je dobio premijer Aleksandar Vučić za „Utisak nedelje“, a pored njega nominovani su bili i ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić za šutiranje novinara, kao i oglašivači. Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac dobio je „Oskara“ za „najmanje učinjeno na polju slobode medija“, dok je „Oskara“ za životno delo povodom aktuelnog stanja u medijima dobila Demokratska stranka (DS).

„Današnja situacija sa medijima u Srbiji je možda najgora u proteklih 15 godina“, ističe za DW sociolog Dražen Pavlica. „Mediji su sa jedne strane izloženi pritisku vlasti, a sa druge strane ekonomska logika medija zahteva okretanje tržištu, tako da je manevarski prostor za slobodnu i odgovornu uređivačku politiku manji nego što je ikada bio.“

Ozbiljna kršenja novinarskih prava

Novinarima se ne isplaćuju zarade, pojedini novinari se primoravaju da potpišu pristupnice vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, novinari se prate, čitav jedan kompleks vrlo ozbiljnog kršenja zakona i prava novinara se u Srbiji svakodnevno sprovodi a da malo toga doživi ozbiljnu raspravu u javnosti. Zoran B. Nikolić smatra da u Srbiji „afera pristiže aferu i da nije čudno što se zaborave i tako neke važne teme. Stoga i želim da ponovim, imali smo slučaj u Pančevu da je u privatizovanom mediju novi glavni urednik, inače lokalni funkcioner SNS, pod pretnjom otkaza tražio od svih zaposlenih da se učlane u SNS. Oni koji su odbili dobili su otkaze. Imamo situaciju u Kragujevcu da u tri najveća lokalna medija novinari ne primaju plate čak i duže od tri meseca. U najvećem od njih, RTV Kragujevac, koja zanimljivo ima istog vlasnika kao i RTV Pančevo, sve vreme stiže ogroman novac od lokalne samouprave, a da taj novac nikada ne stigne do plata zaposlenih. Što se tiče praćenja novinara, očito je da toga ima i da se to radi nezakonito, ali pitanje je da li će se to ikada ispitati.“

Privatizacija medija – politička travestija

Medijska scena u Srbiji prilično je nestabilna, nedovršena i pod velikim uticajem države, odnosno onih koji kreiraju različite medijske sadržaje kroz razne kanale, ocenjuje za DW Paola Petrić, koordinatorka projekata beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel. „Ti kanali su netransparentno finansiranje medija, ili neadekvatno trošenje javnih sredstava za finansiranje određenih medija. Time se, naravno, utiče na medijske sadržaje, ali istovremeno i krše neke slobode. Međutim, ta problematika ima svoje korene i u prethodnom periodu, jer je odavno problematično vlasništvo medija, netransparentno vlasništvo, finansiranje medija, slabija ili jača novinarska udruženja, koja se manje ili bolje organizovano bore za poboljšanje položaja novinara i medija.“

Privatizacijom medija došlo se u bizarnu situaciju da su mediji na kraju procesa navodno postali privatni, ali da kroz projektno finansiranje ponovo dobijaju novac od lokalnih vlasti i na taj način su ponovo zavisni od politike i trenutne vlasti. Zoran B. Nikolić smatra da se to i moglo očekivati, „ali da je možda još veći problem od projektnog finansiranja to što političari pokušavaju da na nezakonit način doture novac podobnim medijima zaobilazeći projektno finansiranje. Opet ni tu nemamo sankcija, nema nikoga da kontroliše da se to sprovode po zakonu, tako da je i to još jedna tipična priča za Srbiju.“

Mediji važno pitanje za EU

Kroz naš rad mi uglavnom sarađujemo sa takozvanim neprofitnim i nezavisnim medijima, ističe Paola Petrić. „S jedne strane je to i dobro, jer dobro je da imamo što više medija, ali sa druge strane se onda postavlja pitanje da li se mi onda povlačimo i sužavamo sebi prostor time što ćemo napraviti neki novi mali prostor, bilo elektronski ili štampani. Ili bi umesto toga trebalo da se trudimo da ostvarimo što više uticaja na mejnstrim medije, i da od njih tražimo da se više drže standarda slobodnog izveštavanja.“

Već su se više puta čule primedbe da Evropska unija i njene institucije ne poklanjaju dovoljno pažnje položaju medija i novinara u Srbiji. Paola Petrić kaže „kako ne stiče utisak da to nije važno pitanje, pogotovu u svetlu evropskih integracija. Gospodin Mekalister se svako malo javi i kaže kako je zabrinut zbog stanja u medijima u Srbiji. Zato ne mislim da je evropskim institucijama nevažno stanje u srpskim medijima, i one će uvek reći svoje mišljenje i uputiti kritiku na određeno stanje. Međutim, sa druge strane takođe dobijamo poruku, zakonski okvir i sprovođenje zakona jesu vaša odgovornost. Tu se onda nekako lopta vraća na teren Srbije, i od lokalnih aktera onda zavisi šta želimo da postignemo u toj sferi i kakvu medijsku scenu želimo da imamo.“