Svađa u Austriji zbog sporazuma sa Srbijom
17. april 2020.
Na austrijskoj političkoj sceni je izbila svađa zbog sporazuma Beča i Beograda prema kojem je moguća deportacija odbijenih tražilaca azila iz Austrije u Srbiju, o čemu je u sredu prvi pisao DW. Postojanje tog sporazuma čije su odredbe i dalje obavijene velom tajne potvrdilo je austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
„Radni sporazum“ dva ministarstva unutrašnjih poslova potpisan je u aprilu prošle godine dok je u Beču kancelar Sebastijan Kurc predvodio koaliciju njegove Narodne partije i desničarske Slobodarske stranke Austrije (FPÖ). Na sporazumu je insistirao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl iz FPÖ.
Međutim ta vladajuća koalicija raspala se nakon čuvene afere „Ibica“, a posle vanrednih izbora je Sebastijan Kurc sklopio vladajuću koaliciju sa Zelenima. Nakon što se saznalo da je sporazum o deportaciji sa Srbijom na snazi, Zeleni su se našli na meti kritika kao „nastavljači desničarske politike“.
Sada Eva Ernst-Džidžic, zamenica šefica poslaničkog kluba Zelenih, za radio Ö1 kaže da u programu aktuelne Vlade nema govora o takvim deportacijama te da se sporazum sa Srbijom neće sprovoditi.
Kako prenose austrijski mediji, u koalicionom sporazumu Narodnjaka i Zelenih postoji odeljak koji govori o potrebi da se „ispitaju mogućnosti“ bilateralnih ili multilateralnih sporazuma sa zemljama van EU koje bi primile potražioce azila odbijene u Austriji. „Takav projekat je dakle ukotvljen u koalicionom sporazumu, ali tu samo piše da mogućnost treba ispitati“, piše o tome portal javnog servisa ORF.
Kikl napada Zelene
Bivši ministar Kikl pak govori o pritisku „zelenih lobista za azil“ i tvrdi da je nevažno šta piše u aktuelnom koalicionom sporazumu jer je dogovor sa Srbijom počeo da se sprovodi u vreme prethodne Vlade.
„Ne iznenađuje što se Zeleni protive ovoj važnoj meri koja bi trebalo da obezbedi da negativne odluke o azilu ne ostanu bez posledica“, naveo je Kikl u saopštenju.
Iz odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova u Beču proizilazi da, prema sporazumu, Austrija može da vrati odbijene potražioce azila u Srbiju ukoliko su ovi tuda prošli Balkanskom rutom, a deportacija u zemlje porekla nije moguća. Kako se navodi, migranti bi u Srbiji bili smešteni u postojećim izbegličkim centrima otvorenog tipa uz poštovanje ljudskih prava, a troškove bi snosila Austrija.
Na konkretna poslanička pitanja, recimo šta Srbija dobija za uzvrat, odgovor Ministarstva glasio je: „O međusobnim pravima i obavezama koje definiše radni sporazum je dogovorena obostrana ćutnja.“
Još niko nije vraćen
Prema odgovoru, detaljni plan kako sprovesti sporazum još je u izradi pa se zaključuje da još nijedna osoba nije na ovaj način vraćena u Srbiju. Zvaničnici u Beogradu do sada su izbegavali da na poslaničke upite i pitanja DW potvrde postojanje samog sporazuma.
Večernje novosti se pozivaju na „dobro obavešteni izvor“ koji sve naziva „manipulacijom“: „Postoji Radni aranžman koji ima manju validnost od običnog memoranduma i koji pri tom podrazumeva da Austrija može vratiti u Srbiji najviše do 200 migranata, za koje mora u potpunosti da dokaže da su u tu zemlju ušli iz Srbije, a ako i to uspe, povratak je moguć samo ako se Srbija saglasi.“
Iako je DW pisao da je „radni sporazum“ potpisan na nivou činovnika, a ne ministara, državna sekretarka u srpskom MUP-u Biljana Popović Ivković je na Tviteru napisala da ministar Nebojša Stefanović nije potpisao „bilo kakav sporazum“. „U Srbiju nije vraćen nijedan iregularni migrant iz Austrije“, dodala je ona.
„Ne vredi vam sad ništa. Otkriveno je“, odgovorio joj je lider „Dveri“ Boško Obradović.
Novinar nedeljnika „Vreme“ Momir Turudić primećuje da se potvrda da sporazum sa Austrijom postoji koristi za širenje teorija prema kojima je vanredno stanje u Srbiji tobože uvedeno da bi se migranti pod okriljem policijskog časa negde naselili.
Ti glasovi, piše Turudić, ne reaguju na argumente da do sada po ugovoru u Srbiju nije prebačen nijedan azilant, a i „ako ih prebace nema te sile koja će ih naterati da u Srbiji ostanu jer to ne žele, kao što ni do sada nisu želeli“.