Sve manja Velika koalicija
2. februar 2018.
Socijaldemokrate još nikada nisu stajale ovako loše. Da se izbori održavaju u nedelju, mogli bi da računaju sa svega 18 odsto glasova (u septembru osvojili 20,5) dok bi demohrišćani ostali na 33 odsto koliko su imali na izborima u septembru. To su brojevi iz najnovijeg Dojčlandtrenda, periodične ankete koju za potrebe javnog servisa ARD sprovodi agencija infratest dimap.
- pročitajte još: Kancelarka je ostala bez velike priče
Socijaldemokratska partija Nemačke i stranke Unije (CDU/CSU) se smatraju velikim „narodnim strankama“. Njihova koalicija, koja u aktuelnim pregovorima ide ka svom trećem izdanju pod Angelom Merkel, stoga se naziva Velikom koalicijom (GroKo – od Große Koalition). Ali, da li je SPD još uopšte narodna stranka? I da li partije koje u zbiru jedva imaju 50 odsto podrške čine „veliku“ koaliciju?
Članstvo se pita
Novo istraživanje javnog mnjenja je ozbiljan udarac za partijsko rukovodstvo SPD koje je uložilo poslednje ostatke kredibiliteta da nagovori stranačke delegate da omoguće pregovore o Velikoj koaliciji. Na kraju su delegati, na nedavnom kongresu u Bonu, tesnom većinom pristali na pregovore.
Ali ostaje još jedna nagazna mina – kada koalicioni ugovor bude ispregovaran, moraće da ga aminuje 440.000 članova SPD na unutarpartijskom referendumu. Omladina stranke i neki pokrajinski odbori protive se Velikoj koaliciji za koju kažu da šteti stranci, a da Nemačkoj takođe ne donosi bogzna šta dobro.
Prema Dojčlandtrendu, većina Nemaca smatra da je dobar put da se članstvo stranke pita. Među biračima demohrišćana tri četvrtine smatra da je GroKo dobro rešenje. Među pristalicama SPD to smatra tek svaki drugi. Prošlu GroKo su članovi te stranke odobrili sa 75 odsto glasova „za“, ovaj put će, dakle, biti čupavije.
- pročitajte još: Koalicija ili skup svađalica?
A šta ako partijska baza na referendumu odbije koaliciju sa demohrišćanima? U tom slučaju 56 odsto Nemaca smatra da treba ići na nove izbore, dok se 40 odsto zalaže za manjinsku vladu. Obe te opcije – i ponavljanje izbora i manjinska vlada – bile bi novum u modernoj istoriji Nemačke. No ovu drugu opciju je kancelarka Angela Merkel već nekoliko puta jasno precrtala.
Merkel loše, Šulc još gore
Ni samoj kancelarki iscrpljujući pregovori o vladi nisu bili dobrodošli – njena popularnost pada već mesecima. Danas još smo polovina Nemaca smatra da je dobro da Merkel vodi Vladu u naredne četiri godine. Taj je procenat posle izbora bio solidnih 61 odsto, a posle izbora 2013. godine čak 71 odsto.
Pa ipak, u odnosu na lidera SPD Martina Šulca, kancelarka još stoji odlično. Šulcovim radom zadovoljna je samo četvrtina građana. Bivši predsednik Evropskog parlamenta je pre manje od godinu dana izabran za šefa partije sa bremenitih 100 odsto glasova delegata i u prvo je vreme izazvao pravi hajp. SPD je u anketama bio rame uz rame sa demohrišćanima, a sam Šulc bolje ocenjen od Merkel. Od toga više nije ostalo ništa.