Sve više nasilja nad nastavnicima i profesorima
27. oktobar 2020.
Ginter Ferber predaje nemački. Njegov radni dan je bio pri kraju kada su se dva učenika posvađala. Jedan od njih je uzeo skalpel, koji je bio upotrebljavan na nastavi likovne umetnosti i skočio prema školskom drugu, urlajući da će ga ubiti. Ferber se instiktivno postavio između dva učenika:
„Učenik me je napao sa skalpelom u ruci. On se toliko izbezumio da je morao da ubode bilo koga“.
Ferber kojem zbog njegove bezbednosti ne navodimo pravo ime, samo je lakše povređen. Trebalo mu je nekoliko minuta da umiri učenika:
„To više nije bio mali učenik, mi smo u srednjoj školi. Situacija je bila ekstremna“.
Nasilje u svakoj trećoj školi
Da li je ovaj slučaj u Porajnju izuzetak? „Nije“, kaže Udo Bekman, predsednik Saveza za obrazovanje i vaspitanje (VBE), po brojnosti drugog nemačkog sindikata prosvetnih radnika. Njegov sindikat je sproveo istraživanje u 1300 škola:
„Slika je jasna. U poslednjih pet godina je znatno više nastavnog osoblja u školama koje je izloženo uvredama, psovkama, pretnjama i mobingu“.
On navodi i podatak da su prosvetni radnici fizički napadani u svakoj trećoj školi:
„Fenomen nasilja prema prosvetnim radnicima ne može da se predstavlja kao mali. Ministarstva moraju da statistički prate i objavljuju nasilne izgrede. A pre svega tražimo od ministra da stane iza prosvetnih radnika i da ih tako i psihološki i pravno podrži u takvim slučajevima, a ne da pokušaju da to svedu na privatni problem ljudi pogođenih nasiljem“.
Bekman zahteva i više stručnog usavršavanja u oblasti prevencije nasilja i mobinga, veću podršku ostalih profesija kao što su psiholozi i socijalni radnici.
Atmosfera straha?
Tema nasilja prema prosvetnim radnicima je ponovo privukla pažnju javnosti nakon nedavnog ubistva francuskog profesora istorije Samuela Patija, kojem je mladić optužen kao islamski terorista odsekao glavu na ulici. Pati je na nastavi pokazivao karikature proroka Muhameda, kako bi sa svojim učenicima diskutovao slobodu mišljenja i izražavanja.
Psihološkinja i bivša poslanica nemačkih socijaldemokrata, Lale Akgin, kaže: „To je neverovatno zlodelo. Tako nešto ne može potpuno da se isključi i u Nemačkoj. Ali zar moraju prvo da ubiju profesora da bi se tako nešto tematizovalo?“
Ona smatra da bi trebalo da se diskutuje o tome šta je zadatak škole: „Ja vidim kao zadatak pre svega prenošenje vrednosti i stvaranje svesnih ljudi“, kaže ona.
Akgin kaže da tinejdžeri sa patrijarhalnom, a često i verskom slikom sveta često žele da to izbegnu i da potisnu raznolikost mišljenja u razredu.
Ona dodaje da nastavno osoblje delom doživljava skandalozne stvari, mobing i pretnje: „Tako se stvara atmosfera straha“, kaže Akgin i dodaje da to vodi ka autocenzuri kod nastavnika - izbegavaju određene teme, da bi izbegli opasnost.
Ništa se ne može isključiti
Kao profesor u opštoj srednjoj školi Ginter Ferber drukčije to doživljava: „To da neki nastavnici ili profesori ne tematizuju neke sadržaje jer se osećaju ugroženim, to nije svakodnevnica u školi”. On predaje i filozofiju. „U moj svakidašnji posao spada da pustim suprotstavljena mišljenja da se sukobe, kako bi moglo doći do razmene“.
Ferber kaže da je pri tome važno da prosvetni radnici stanu iza slobode mišljenja i veroispovesti. „To je deo našeg Ustava i ta tema je deo nastavnog plana“.
Ali ni on ne misli da je moguće isključiti i u Nemačkoj napad poput onoga u Parizu:
„U Nemačkoj smo već imali pucnjavu u školama. Mislim da postoji određena tendencija koja pogoduje pojavljivanju slučajeva nasilja u drastičnoj formi“. Feberu je važno da se u školama stvori atmosfera u kojoj ne bi mogli da uspevaju mržnja i nasilje.
Preveliki razred i nesnosna vrućina
„Generalno, to je kao pritisak u kotlu, kada ste u učionici sa 30 učenika, a napolje je možda 35 stepeni celzijusa – jasno je da će neko da se izbezumi“.
Zato se on i njegove kolege zalažu za manje razrede, za više nastavnog osoblja, a posebno za više specijalnih pedagoga. „Tako se može smanjiti pritisak, inače može da izbije nasilje“.
Učenik koji je Ferbera napao skalpelom, privremeno je udaljen iz škole i mora da učestvuje na treninzima nenasilnog ponašanja. Ali Ferber nije podneo prijavu kod policije.
„Mi smo godinama zajedno sa tim učenicima, ne želimo da im naudimo, hteli bismo da postignemo nešto za njih“, kaže on i dodaje da je naposletku zbog toga izabrao tu profesiju.