Svet po meri Erdogana

„Posle neuspeha Davutoglua, Erdogan je na potezu“, naslov je koji je objavio dnevnik Frankfurter algemajne cajtung: „Posle neuspeha razgovora o formiranju koalicione vlade u Turskoj, predsednik AKP i premijer Ahmet Davutoglu vratio je mandat za formiranje nove vlade […] Erdogan mu je taj mandat dao 9. jula. Sada bi mogao da ga prepusti predsedniku umerene levičarske CHP Kemalu Kiličdarogluu, što još u nedelju nije bilo verovatno […] Ustav daje predsedniku države mogućnost da u slučaju prevremenih izbora proglasi vladu koja će do izbora voditi vladine poslove uz ministre svih partija zastupljenih u parlamentu. AKP je to već odbila, a nacionalistička MHP uopšte ne želi da sedi za istim stolom sa kurdskim ministrima.“

Isti list ovako komentariše situaciju: „Teror je u Turskoj proizveo klimu straha. To je dovoljno strašno. Ali i untrašnjepolitička klima je zatrovana. Tako vladajuća AKP vodi pregovore o formiranju nove vlade samo da bi dobila na vremenu kako bi u slučaju (željenog) neuspeha mogla da raspiše nove izbore. Predsednik Erdogan sabotira pregovore i proglašava faktički prelazak na prezidijalni sistem. Njegovi politički protivnici ga porede sa turskim generalima-pučistima i evropskim diktatorima 20. veka.“

„Da situacija ne uliva strah, bila bi smešna. Redžep Tajip Erdogan pravi svet onakvim kakav mu odgovara, i to čini zapanjujuće otvoreno“, piše komentatorka lista Zidojče cajtung. Pre nekoliko dana je saopštio svojim sledbenicima da je Turska de facto prezidijalna republika, te da ga je narod pre godinu dana direktno izabrao, tako da sistem koji već faktički postoji sada samo još treba fiksirati i ustavom. Drugim rečima: zaboravite parlamentarne izbore od 7. juna, dragi birači, na kojima ste osujetili moj plan da od Turske napravim prezidijalan sistem. Za mene se računa samo glasanje od pretprošle godine!“

„Jedan šef države ne može jasnije da saopšti da ga volja birača zanima samo onda kada se uklapa u njegove planove. To je jedno specijalno shvatanje demokratije: kada osvoji većinu glasova, Erdogan između dva održavanja izbora može da radi šta hoće. A kada ne dobije većinu, ili dobije nedovoljnu većinu, to je onda nepodobnost koju treba otkloniti. Još za vreme predizborne kampanje Erdogana nije zanimalo šta propisuje ustav…“

„Već nedeljama je situacija u zemlji takva da je bure baruta još i blag izraz kojim bi mogla da se opiše. Gotovo svakodnevno ginu kurdski pobunjenici i snage bezbednosti, a Turska bombarduje i položaje PKK u Severnom Iraku. Zu to se Ankara pridružila borbi protiv Islamske države, zbog čega je ta teroristička organizacija najavila borbu protiv ‚đavola Erdogana‘. Blokada koalicionih pregovora i stvaranje političkog zastoja u takvoj situaciji je neodgovorno. A upravo to čini predsednik koji želi da povrati apsolutnu većinu za svoju stranku.“

List Di velt već vidi da će „U Turskoj biti održani novi izbori, čak se govori i da će to biti 23. novembra. Doduše, Erdogan ne mora da po isteku 45 dana raspiše te izbore, ali on je već jasno stavio do znanja da ne namerava da produžava taj rok. Ne zna se samo da li će AKP dotle da vodi zemlju sa manjinskom vladom ili će biti formirana svepartijska vlada – u kojoj doduše ne bi učestvovala nacionalistička MHP... Erdogan se ponaša kao da u njegovoj zemlji postoji predsednički sistem, što je i razlog zbog koga je odbacivao svaku moguću koaliciju. A to što želi da naknadno legalizuje kršenje ustava, to je isto kao kada bi se neko uselio u kuću koja mu ne pripada, koristio je kako hoće i u jednom trenutku rekao: vlasnički odnosi su se promenili, sada treba promeniti ime vlasnika u registru.“