Sastanak je sigurno bio „amazing“. Fotografije sa audijencije predsednika SAD Donalda Trampa kod pape Franje pokazuju: Tramp se smeška, kao što se i inače smeška na ovom putovanju. A domaćin gleda kao da sve vreme razmišlja o tome kako zanimljivo i lepo mu je u septembru 2015. bilo kod Obaminih u Beloj kući...
Susret je trajao 29 minuta – dakle ni pola sata. U redu, gotovo redovni susreti Franje i kancelarke Merkel traju duže, ali to je nešto drugo. Tramp je predsednik koji je hteo da malo navrati (to dobro prolazi kod kuće) a papa je primio jednog šefa države. Tu mogu da dođu i diktatori i oni koji krše ljudska prava. Ili, eto, Tramp. Sve ne može da se nanovo izmisli. Papa je otvoren za sve one iz te lige koji mu zakucaju na vrata. 29 minuta su ironija spram očekivanja koja su povezivana sa ovim susretom. Neke TV-stanice u SAD su pre toga naveliko izveštavale o tome ko će s kim i da li će i papa možda...
Oštra kritika biskupa iz SAD upućena Trampu
Dovoljan je i jedan pogled na vest objavljenu dan pred sastanak pape i Trampa. Ona podseća da će do sadržinskog suočavanja sa zahtevima ovog pape, to jest, katoličkih biskupa i pape, uslediti na drugom mestu. „Biskupi SAD: Trampov budžetski plan je nemoralan“ – tako je glasio naslov. Biskupska konferencija koja ima jako članstvo i kojoj pripadaju i politički desno, pa i vrlo desno, orijentisani vrhovni pastiri, oštro je kritikovala plan za kresanje budžeta SAD za 2018. koji je predložila Trampova administracija. Taj plan predviđa smanjivanje izdataka za zdravstvenu negu, prehranu siromašnih i dečje vrtiće. Jedan biskup je rekao da je reč o „značajnom kresanju koje će da pogodi siromašne i gladne u ovoj zemlji“. Ove godine je tačno pola veka otkako je u Arizoni otvorena prva narodna kuhinja. Može biti da će Tramp da se pobrine da te ustanove ponovo procvetaju – ako se briga o siromašnima prepusti sistemima dobrotvornih ustanova.
Kada je o tome reč, biskupi SAD su na strani pape Franje, pape koji se zavetovao milosrđu i koji je nekima zbog toga jamačno već postao dosadan. A to nije nešto što se razume samo po sebi. Jer, nemali broj biskupa u SAD je republikanski orijentisan. A tu vezu pouzdano održava (simbolička) tema „borba protiv abortusa“.
Suočavanje Trampa i Franje je sudara svetova, ali i sistema. Ovde - plavokosi heroj koji je postao milijarder i kao najmoćniji čovek na svetu može da sa osmehom putuje po svetu koji na mnogo načina ne razume, a možda i neće da razume. Tramp je simbol individualističkog modela u SAD. Tamo – argentinskih imigranata koji kao papa otelovljuje dobro zajednice i bezuslovan suživot svetske porodice. Koji kao jezuita zna da time nervira. Ranije su mnogi govorili da je on levičar. Ali, ta etiketa bi i ranije bila bila pogrešna, a drugo, ta kategorija je u vremenu globalizacije prevaziđena. Sada je kritičar globalizacije sreo tipa koji bi rado da sebe globalizuje.
Crkva u SAD se poprilično promenila
Taj jaz između individualizacije lične sreće i socijalne odgovornosti na jednoj, i zahteva katoličkog socijalnog učenja na drugoj strani, dugo je obeležavao odnos sistema SAD sa katolicizmom. A danas? Ne samo u gradovima poput Los Anđelesa i San Franciska, već dugo postoji jedan poseban svet imigranata koji žele da žive američki san sopstvene priče o uspehu. A većina onih koji u Severnu dolaze iz Srednje i Južne Amerike, ili preko pacifika iz Azije, jesu katolici. To je obeležilo zajednice, to je promenilo crkvu u SAD.
Šta sve to ima sa dvojicom koji na zajedničkoj fotografiji imaju tako različite izraze lica? Ovaj Franja proizvodi biskupe i kardinale. Pri svakom novom imenovanju mora da zna ko ima u svojim rukama sudbinu marginalizovanih u američkom društvu (kao i u globalizovanom svetu). Trampu to može biti svejedno – ali katolička crkva u Sad će se sve više politizovati narednih godina. A pošto je poruka jevanđelja za Franju eminentno politička. Garantovano je papa obećao Trampu da će se moliti za njega i Ameriku. Videćemo šta će to doneti...