Svi putevi vode u Bihać

Dotrajao, uzak put kroz selo Ušivak završava se tačno pred kapijom bivše kasarne. Tu je danas Centar za prihvat migranata. Otvoren je u sredu (24.10) kasno noću. Na putu do centra mogu se sresti manje grupe ljudi. Neki od njih ogrnuti su šarenim ćebadima. Razgovaraju.

Dvojica mlađih, s ruksacima i urolanim ležaljkama na leđima, udaljavaju se od tek otvorenog centra za migrante.

„Bio sam u Sarajevu. Pokušao sam da dođem do Bihaća vozom. Ali kada smo došli na stanicu u Bihaću, nisu nam dali da napustimo voz. Ne znam zašto“, kaže jedan od dvojice Iranaca. Odlučni su u nameri da ponovo probaju da dođu do Hrvatske, do Evropske unije. U Bihaću su, kažu, čekali više od 13 sati. A onda su ih smestili u autobuse i vratili u Sarajevo.

Nijedan od njih ne želi da se predstavi, niti da se fotografiše. Samo ponavljaju da ne žele i ne mogu da se vrate u svoju zemlju, u Iran. Jer je to „jako opasno za njih“.

Grubost policije?

Avganistanac Abdul Vali s prijateljima je takođe hteo u Bihać, ali ih je, kaže, policija zaustavila na nekih 90 kilometara od Sarajeva. Pokazuje nateklu cevanicu na desnoj nozi. Tvrdi da ih je policija udarala, da je bila gruba prema njima.

„Onda su nas držali neko vreme, pa su nas smestili u autobus i poslali u ovaj centar, gde uslovi baš i nisu dobri. Nije nam ponuđena nikakva druga opcija“, žali se Vali. Centar u Ušivcima, a ni BiH, nije mesto na kojem želi da ostane. „Želim dalje“, kaže Vali za DW.

I njegovog sunarodnika Šaheta, policija je dovela u bivšu kasarnu. „U svakom slučaju planiram da ponovo pokušam da dođem do Bihaća. Već sutra ću da probam. A ako ne budu hteli da mi prodaju kartu za voz, pokušaću na neki drugi način narednih dana da dođem do Bihaća“.

Kaže da mu u centru Ušivak nije tako loše, ali ipak ne želi da se u njemu dugo zadržava. Krajnje odredište, nada se, trebalo bi da bude zemlja u kojoj ima posla. Sebe vidi u Nemačkoj ili Francuskoj.

„Represivna politika“

Muhbub je pobegao iz Bangladeša. Za DW kaže da je svestan da ne dolazi kao ratna izbeglica. Beži od represivnog političkog sistema.

„U mojoj zemlji ima velikih političkih problema, možda opasnijih od rata. Ako nisi uz vladajuće strukture, onda si u opasnosti. A ne postoji mogućnost fer izbora. Zato sam napustio domovinu. Moja porodica je još tamo, ali i oni su u opasnosti“.

U BiH je došao preko Srbije. Iz Tuzle je stigao do Sarajeva. „Hteo sam da nastavim put za Bihać, ali policija nam to nije dozvolila. Rekli su nam da su migrantski centri u Bihaću puni i da ne možemo tamo da idemo. Onda su nas doveli u ovaj centar“, priča Muhbub.

Noć je, kaže, zajedno sa svojim prijateljem i sunarodnikom, proveo na podu. Nisu stigli da ih pregledaju lekari, što je preduslov za ulazak u kontejnere u centru Ušivak. Pa ipak, nisu nezadovoljni. „U redu je, imamo nekakav smeštaj. Sigurno da je bolje nego na otvorenom“.

Nada se da će mu vlasti dozvoliti da ide dalje do Bihaća. A ako se to i ne desi, ipak će krenuti dalje. Put ga, nada se, vodi do Francuske.

Zubato sunce

Pakistanci Ali i Bilal, još se nisu prilagodili na bosansko, zubato sunce. U centru su dobili ćebad. Ogrnuli su ih i krenuli da se prošetaju po selu. Žale se da su Pakistan morali da napuste jer su, kažu, imali mnogo problema i život im je bio ugrožen. Nakon dugog puta, preko Srbije su, kao i većina drugih migranata u Ušivku, stigli do BiH. Uspeli su da stignu i do Bihaća, gde ih je, kažu, napustila sreća, a dočekala lokalna policija. Ona ih je vratila za Sarajevo. Potišteni su i tužni, ali ipak odlučni da nekako stignu do Italije.

Za Italiju planira da ide i Avganistanac Alihan Tarahel, koji je u centru Ušivak završio pre nego što je pokušao da stigne do Bihaća.

Situaciju u kojoj su se našli, kažu, bar donekle im je olakšalo lokalno stanovništvo, kao i stanovnici raznih krajeva BiH kroz koje su prolazili. Iako su migranti kasno dovezeni u centar kod Hadžića, meštani su ih dočekali uz topao čaj i hranu.

Iskustvo rata, iskustvo izbeglištva i nemaštine, utiče na osećanja Bosanaca i Hercegovaca prema migrantima. Ipak, među lokalnim stanovništvom postoji i doza opreza, s obzirom na informacije koje stižu iz Krajine o problemima sa pojedincima među migrantima.

Ogradama protiv straha

„Šta da vam kažem, žao mi je tih ljudi... Treba pomoći svima. Realno je da u toj masi ljudi ima dobrih, ali i onih koji nisu dobri, koji nemaju dobre namere“, kaže za DW meštanin Ušivaka, Edis. Dodaje da je lokalno stanovništvo na oprezu, da ima straha, što dokazuje i činjenica da su mnoge njegove komšije počele da nabavljaju ograde i zaštitne mreže.

Trenutni kapacitet centra za prihvat migranata Ušivak je, prema informacijama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), koja vodi centar zajedno sa Službom za poslove sa strancima BiH, 270 mesta. To bi vrlo brzo trebalo da bude prošireno dodatnim kontejnerima i, prema potrebi, šatorima. Centar je kažu, bude li potrebe, moguće i dodatno proširiti.

Nove grupe migranata već se očekuju. Juče je, prema podacima MUP-a Unsko-sanskog kantona, iz Bihaća za Sarajevo vraćeno oko 70 migranata koji su u Bihać doputovali vozom, kao i više od 50 migranata koji su preko Ključa za Bihać putovali autobusom.

Procenjuje se da je u Bosnu i Hercegovinu od početka ove godine ušlo više od 19.500 migranata.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android