Tajna nemačke krivulje u obliku slova V

Privredna krivulja u doba krize može da liči na latinično slovo L – pad, bez oporavka na vidiku. Može da bude kao U – blagi pad, pa spori oporavak. No izgleda da će u nemačkom slučaju ovog puta biti kao V – nagli pad, pa nagli oporavak.

Za razliku od Francuske, Italije ili Španije gde Evropska komisija za ovu godinu očekuje recesiju u dvocifrenim procentima, Nemačka će vrlo verovatno imati pad manji od deset odsto.

Jer od proleća, kada je zbog korone gotovo sve stalo, nemačka ekonomija opet uzima zamah. Kako navodi nemački Zavod za statistiku, već u julu i avgustu se ekonomija „nešto oporavila“, kaže Albert Brakman koji je tamo zadužen za ekonomske pokazatelje. Taj uspon bi se lako mogao i nastaviti, jer i indikatori koji predskazuju privredna kretanja – volumen narudžbi preduzećima, broj teretnih vozila koji se kotura po drumovima ili anketa među kompanijama – „pokazuju nastavak oporavka“, kaže Brakman.

Nemački BDP je u drugom kvartalu zbog korone i mera protiv zaraze pao za čitavih 9,7 odsto, ali gotovo svi ekonomski stručnjaci u drugoj polovini godine očekuju osetan rast. Vlada procenjuje da će na kraju godine pad biti još samo 5,8 odsto.

Naravno, to je strahovit pad kakav nije bio zabeležen u poratnoj istoriji: čak i u ekonomskoj krizi 2009. je ekonomija pala manje od toga (5,7%).

Poverenje u mere Vlade

Deo odgovora krije se u relativno malom broju zaraženih u poređenju sa drugim zapadnim zemaljama – samim tim su i mere protiv pandemije bile nešto blaže. „Time i ekonomska nesigurnost nije tako snažno izražena kao u mnogim drugim zemljama“, kaže Nikola Brant, iz nemačkog ogranka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„A tome treba dodati to što je Nemačka manje zavisna od turizma nego recimo Francuska, Italija i Španija“, kaže ova ekonomistkinja.

Fridrih Hajneman iz Centra za evropsko ekonomsko istraživanje (ZEW) u Manhajmu među razloge što Nemačka relativno dobro prolazi kroz krizu navodi i poverenje građana u mere vlade: „Odlučne mere vlade u razdoblju krize pojačale su poverenje građana. Veće poverenje vodi i do veće discipline u pridržavanju mera što bi moglo da objasni do sada blažu dinamiku drugog talasa zaraze“, smatra Hajneman.

Jer moglo je biti i drugačije: „Francuski predsednik Makron je reagovao punom silom i radikalno proglasio lockdown, a tako je i prokockao poverenje. Poverenje tamošnjih građana u vladu je erodiralo, a takva je onda i spremnost da se slede politički apeli i dobrovoljno učestvuje u merama ograničavanja zaraze. Najbolja ilustracija je možda potpun neuspeh francuske aplikacije za nadzor pandemije“, kaže Hajneman.

Koliko to košta?

Hajneman još ističe punu nemačku blagajnu koja je omogućila da država preuzme troškove zarada radnika koji su bili na prinudnim odmorima. I ne samo to, već je državna pomoć isplaćivana ekspresno, što je bilo zapanjujuće ako se zna da nemačka birokratija nije uvek baš najbrža.

Iako privredni pad neće biti toliki koliko se strahovalo, sve ove mere za podsticaj rasta u doba korone će koštati mnogo. Nemačka će s paketom mera od 130 milijardi evra doći do državnog duga koji iznosi 80 odsto BDP-a. To je i dalje daleko manje od Francuske i Španije (oko 110% BDP) i, pogotovo, Italije (preko 150%).

Hajneman veruje da će zemlje evropskog juga moći u oporavak tek kada se pronađe vakcina pa se oporavi turizam. Kad će to biti – teško je reći, ali veruje da bismo za godinu dana mogli živeti u svetu gde korona neće biti takva pretnja, ni za zdravlje ni za ekonomiju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android