Tajni dosijei o holokaustu

20. januara 1942. godine na Vanzejskoj konferenciji u Berlinu, petnaest nacista visokog ranga, državni sekretari i SS-ovci doneli su jednu od najgroznijih odluka u nemačkoj istoriji: „U okviru konačnog rešenja" nijedan radno sposoban Jevrej ne sme da preživi, stoji u dokumentu sa konferencije.

„Uništenje jevrejske rase", kako je Hitler formulisao, tada je već mesecima bilo u toku. Preko pola miliona jevrejskih civila već je ubijeno za vreme invazije na Sovjetski Savez, od juna 1941. godine. Do kraja rata 1945. godine, prema ocenama istoričara, bilo je šest miliona žrtava nacionalsocijalištičkog režima.

Šokantni izvori 70 godina pod ključem

Dugo vremena Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija pretvarali su se kao da o masovnim ubistvima ništa nisu znali do 1945. godine, kada su stigli do koncentracionih logora. Međutim, nedavno objavljeni dokumenti iz arhive UN pokazuju: saveznici su o dešavanjima u Hitlerovoj Nemačkoj znali mnogo ranije nego što tvrde – naime još od 1942. godine.

Dokumenti o ratnim zločinima u Drugom svetskom ratu svojevremeno je sakupila Komisija UN za ratne zločine (UNWCC), koja je formirana 1943. godine, u Londonu. Oni su 70 godina čuvani u arhivu Ujedinjenih nacija u Njujorku i do njih se dolazilo veoma teško. Da bi u njih imali uvid, naučnicima je bila neophodna dozvola vlade njihove zemlje ili generlanog sekretara UN. Čak i da su dozvolu dobili, nisu smeli da prave kopije dokumenata ili da bilo šta beleže.

Objavljeno 900 gigabajta podataka o holokaustu

Ali zašto ti dokumetni ranije nisu bili dostupni široj javnosti? „Naučnike do sada to nije zanimalo. Većina knjiga o suđenjima za ratne zločine ignoriše Komisiju UN za ratne zločine", objašnjava za Dojče vele Ben Barkov, direktor Viner-biblioteke (Wiener Library) iz Londona. U toj biblioteci sada je dostupno 900 gigabajta podataka i na desetine hiljada dokumenata, iz kojih se, između ostalog, saznaje kako su se saveznici odnosili prema ratnim zločinima počinjenim između 1943. i 1949. godine.

Saveznici spremali tužbu za ratne zločine protiv Hitlera

Direktor Instituta za međunarodne studije i diplomatiju, sa univerziteta u Londonu, Dan Pleš, uverio je UN da otvore arhiv i omoguće pristup dokumentima. Rezultate svojih istraživanje predstavio je u upravo objavljenoj knjizi „Ljudska prava posle Hitlera: izgubljena istorija suđenja Osovini zla". (Human Rights After Hitler: The Lost History of Prosecuting Axis War Crimes). Pleš u knjizi iznosi dokaze da su britanska, američka i sovjetska vlada znali za ubijanje najmanje dva miliona Jevreja, kao i da su polazili od toga da je još pet miliona Jevreja ugroženo. Britanci i Amerikanci su sakupljali dokaze i izjave očevidaca o zločinima nacionalsocijalista i čak pripremali tužbu - i protiv Adolfa Hitlera.

Sa dokumentima UN protiv negiranja holokausta

Odnedavno dostupni spisi sadrže i stotine dokumenata o logoru smrti Treblinka, kojih do sada jedva da je bilo, jer gotovo da nije bilo preživelih. Poljska vlada u egzilu je dokaze i izjave svedoka o logorima Treblinka ili Aušvic sakupila i iznela iz istočne Evrope.

Žrtve su bile primorane da skinu odeću. „Podovi od terakote u gasnim komorama bili su klizavi kada su bili mokri", stoji u jednom dokumentu iz aprila 1944. godine. Pleš se nada da će objavljivanje takvih izjava ućutkati one koji holokaust negiraju.

Bez sveobuhvatne istrage o ratnim zločinima

Postoji na hiljade optužnica u kojima se detaljno, crno na belo dokumentuju ratni zločini nacionasocijalista. I pored toga, saveznici posle rata nisu svom silom gonili odgovorne koji su bili deo ubilačke mašinerije. „Pritisak iz Nemačke je posle Drugog svetskog rata zaustavio suđenja i vodio ka tome da budu oslobođeni mnogi već osuđeni nacisti, koje su saveznici uhapsili", kaže Pleš za Dojče vele.

Prvi nemački posleratni kancelar Konrad Adenauer je želeo da se što je moguće pre zatvori pitanje zločina nacionalsocijalista. Uz to, Sjedinjene Američke Države su strahovale da to pitanje može ozbiljno da šteti ekonomskim odnosima sa Nemačkom. Nemačka je tokom Hladnog rata postala jedan od glavnih saveznika SAD. Mnogi nacisti bili su pušteni na slobodu, a UN su istoričarima gotovo onemogućile pristup sakupljenim dokumentima.

Od 21. aprila dostupni i na internetu

Sedamdeset dve godine po završetku Drugog svetskog rata može da počne pruočavanje ovih izvora. Mesto objavljivanja je prikladno: još 1934. godine Alfred Viner je otvorio biblioteku sa ciljem prikupljanja dokaza o antisemitizmu nacionalsocijalista. Kratko pred početak Drugog svetskog rata, Viner je zbirku prebacio u Veliku Britaniju. Tamo je za britansku vladu sakupljao materijale o Hitlerovom režimu i dokumente koji su bili odlučujući za kasniji Nirnberški proces, na kome su osuđeni glavni ratni zločinci. Katalog sa dokumentima dugo čuvanim u tajnosti, tako od 21. aprila može da se prelistava i na internetu. Viner-biblioteka očekuje pravu navalu posetilaca.