Tajni porođaj

Gerhard Men, jedan od dušobrižnika berlinske bolnice Valdfride zna da ima bezbroj razloga zbog kojih  trudnica ne želi ili je uverena da ne može da zadrži dete koje nosi. "Neke žene se stide što su trudne. Ako su muslimanke, tu je čak i opasnost da ih neko iz porodice ubije. Kod nekih je problem porodično nasilje, neke su bile silovane."

Svim takvim trudnicama je jedno zajedničko: "One ne žele da bilo ko, pa ni država, sazna da su u drugom stanju. To ni sa tajnim porođajem ne funkcioniše, ali ja pokušavam da ih uverim da su potpuno zaštićene."

Bilo je mnogo rasprava dok zakon koji dozovljava tajni porođaj nije donesen 2014. godine. Tim zakonom je osnovana telefonska služba koja radi non-stop i koja trudnice u neželjenoj trudnoći upućuje do najbliže poverljive osobe koja ima pravo ćuti o identitetu trudnice čak i pred sudom. Ti poverljivi savetnici se brinu da trudnica bude lekarski zbrinuta, opet bez otkrivanja njenog identiteta.

Kad se dete rodi, ime majke se ipak stavlja u zatvoreni koverat. Njen sadržaj može otkriti samo jedna osoba: dete kada navrši 16 godina i to putem suda.

Ima i lepih priča

Broj prekida trudnoće u Nemačkoj već duže vreme opada - 2004. je bilo 129.650 abortusa, ali i prošle godine ih je bilo oko 99 000. To su zvanične statistike, ali se sumnja da je broj mnogo veći - list Fokus procenjuje da u Nemačkoj ima oko 266.000 abortusa godišnje.

Nasuprot tome, tajnih porođaja je jedva više od stotinak godišnje. Dušobrižnik berlinske bolnice ipak tvrdi da je taj zakon o anonimnom porođaju dobar i koristan, bez obzira koliko dece je na taj način spaseno: "Mogu vam pokazati pismo koje sam nedavno dobio od jedne žene koja je tako rodila pre dve godine. Posle porodjaja se ponašala drugačije od drugih: Ostala je u bolnici duže nego što je trebalo i sve vreme je negovala svoju bebu. Na kraju je otišla, a beba je data na usvajanje."

Ali to nije bio kraj, kaže nam pastor Gerhard Men: "I kad je otišla iz bolnice, zvala me je telefonom svaki dan, da pita kako je beba. Rekao sam joj da je usvojena. Nedelju  dana kasnije me opet nazvala i rekla; 'Konačno sam priznala mojim roditeljima i razgovarala sa mojim sveštenikom. Želim moju bebu nazad.' To je bio veoma emocionalni događaj, ali je dobila svoju bebu nazad. Mogu vam pokazati sliku koju mi je poslala, mala živahna devojčica i srećna samohrana mama."

Barem je tu i lekar

Ta berlinska bolnica se još od godine 2000. odvažila i na eksperiment koji je i u drugim gradovima prethodio  tajnom porođaju: postavljena je "anonimna kolevka", stakleni otvor na zidu bolnice gde je moguće ostaviti bebu. Ali i udruženja za zaštitu žena i trudnica su oštro napadale takvu praksu. Jer to je opet značilo da su te žene negde rodile potpuno "na crno", ko zna u kakvim higijenskim i zdravstvenim okolnostima koje su mogle biti opasne i za majku i za bebu.

Anonimni porođaj je ipak bolje rešenje, objašnjava i Katarina Ješke iz udruženja nemačkih babica. "On osigurava da žene dobijaju lekarsku i psihološku pomoć za vreme trudnoće, prilikom porođaja i neposredno nakon njega. A pomaže i bolnicama i babicama u sivoj zakonskoj zoni."

Skromne brojke takvih rođenja ova babica objašnjava i drugim argumentima: "Ima čitav niz različitih kriza u kojima se trudnica i majka može naći. Tako se događa da bebe budu negde napuštene ili stavljene u anonimnu kolevku. Želimo da pomognemo tim ženama koje su i emocionalno u izuzetnim okolnostima."