Talas iseljavanja iz Hongkonga zbog sukoba sa Pekingom
30. maj 2020.
Uzavrela politička klima u Hongkongu sve više dovodi do odseljavanja iz ove nekadašnje britanske kolonije. Stanovnici Hongkonga su se, nakon što je on vraćen Kini 1997. godine, pouzdali da će autonomija o kojoj su se dogovorili Peking i London omogućiti uobičajeni život i pod kineskim suverenitetom.
Barem do 2047. kada ističe prelazni period od pet decenija. Do tada bi trebalo da važi „jedna zemlja – dva sistema“. Međutim, ovo poverenje je proteklih godina sve više uzdrmano.
U poslednjih pet godina protestni pokret nastupa sve više od kritički ili čak otvoreno neprijateljski prema Kini i ponekad koristi i nasilne metode. Zakon o bezbednosti za Hongkong, koji je usvojio Nacionalni narodni Kongres, predstavlja put za dalje jačanje uticaja Pekinga na unutrašnje prilike u gradu od 7,5 miliona stanovnika.
No brojni građani Hongkonga smatraju da „unutrašnje prilike“ više i ne postoje – Kina je preuzela kontrolu.
Pojačano iseljavanje
Još pre najave dalekosežnog zakona bilo je jasno da brojni stanovnici Hongkonga ne vide budućnost za sebe i svoje porodice u ovoj finansijskoj metropoli. Samo u decembru prošle godine je 20.000 stanovnika podnelo zahtev za policijsko odobrenje koje je neophodno za iseljavanje. To predstavlja porast od 60 odsto u odnosu na isti period 2018. godine.
Da li se to dogodilo da bi se pobeglo od haosa na ulicama ili zbog straha od rastućeg pritiska iz Pekinga? Možda iz sasvim drugih razloga? O tome ne postoje statistike. No pojedini stanovnici, sa kojima je DW razgovarao, jasno iznose stavove.
Među njima je novinarka Žozefina (30), koja je rođena u Hong Kongu. I ona je učestvovala u protestima protiv planiranog Zakona o izručenju. Ona je, kako kaže, želela da ostane u Hongkongu uprkos pritisku Pekinga.
No kada je kineski Narodni kongres pre desetak dana najavio Zakon o bezbednosti za Hongkong, ona je preko noći promenila mišljenje: „Nikada nisam verovala da će građani Hongkonga jednog dana postati izbeglice. Želim da se odselim.“
Atmosfera u njenoj redakciji je, kaže, bila depresivna nakon vesti o odluci Narodnog Kongresa Kine. „Moje kolega i ja smo bili zbunjeni. Verovali smo da bi Zakon o bezbednosti za Hongkong mogao da dođe pre ili kasnije, ali smo iznenađeni kako je nametnut.“
I neki prokineski orijentisani političari u Hongkongu su, prema njenim rečima, bili šokirani potezom Pekinga.
Pesimizam
Ču, zaposlen u jednoj kineskoj banci, želi da se iseli sa porodicom u Kanadu. On je pesimističan kada govori o budućnosti Hongkonga. Kaže da već dugo razmišlja o iseljavanju te strahuje da će novi Zakon otvoriti vrata samovolji države.
„Sve moguće vrste krivičnih dela se mogu upotrebiti kako bi se ograničila građanska prava. Sloboda izražavanja na poslu, u privatnom životu ili na internetu tada se više ne može obezbediti. Ja sam već sada veoma oprezan kada je reč o izražavanju mišljenja u javnosti“, kaže nam Ču.
On ne želi da svog dvogodišnjeg sina izloži opasnosti da kasnije, kao odrasla osoba, bude žrtva samovolje policije ako učestvuje u demonstracijama. On se priseća nasilnog gušenja studentskog i demokratskog pokreta u junu 1989. godine na Trgu Tjenanmen u Pekingu.
Sankcije protiv Kine koje traže neki političari na Zapadu, ne bi pomogle, smatra Ču. „Peking želi kompletnu kontrolu“, kaže on. On veruje da čak ni mirne demonstracije i debate u Parlamentu Hongkonga više neće biti tolerisane.
Odredište Tajvan
Tajvan je opcija za iseljavanje i trenutno je vrlo tražen iako Peking pojačava pritisak prema Tajvanu i tamošnjim nastojanjima za nezavisnošću. Prema navodima agencija u Hongkongu, koje su se specijalizovale za iseljavanje na Tajvan, tamo svi dobijaju dozvolu boravka ukoliko ulože 180.000 evra – recimo u nekretninu.
Čang Heung Lin radi u jednoj takvoj agenciji. Proteklog vikenda je morala da odgovori na više od 200 upita. „Čini se da se brojnim ljudima žuri. Oni uopšte ne pitaju o visini investicija na Tajvanu i proviziji koju uzima agencija. To je neuobičajeno za stanovnike Hongkonga koji su poslovno pismeni. Brojni su želeli da što pre započnu postupak.“
I Vu Hong Pong, koji se specijalizovao za iseljavanje u Australiju i Kanadu, kaže za DW da je više od 20 dobrostojećih mušterija u protekla četiri dana bilo kod njega. „Brojni među njima su 2019. godine još oklevali. Sada žele rešenje odmah. Jedino ih zanima da što pre odu!“