Talibani žele da govore na Generalnoj skupštini UN

Nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu, militantni islamistički talibani sada žele da zvanično predstavljaju tu zemlju pred Ujedinjenim nacijama. U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, talibanski ministar spoljnih poslova Amir Čan Motaki zatražio je da govori na 76. opštoj raspravi Generalne skupštine UN koja je u toku. Kako navode UN, ministarstvo spoljnih poslova „Islamskog emirata Avganistan“ poslalo je to pismo takve sadržine u sedište UN u Njujorku.

U pismu talibani govore o stvarnom odnosu snaga: „Mohamad Ašraf Gani je svrgnut i (zemlje u čitavom svetu) više ga ne priznaju za predsednika“, navodi se u pismu.

U suštini, nakon trijumfalnog napretka talibana uoči povlačenja trupa NATO, islamisti su de fakto vladari zemlje. Pritom Nemačka, SAD i druge zemlje vide talibane kao partnere za razgovor i vlastodršce, ali ih ne priznaju kao legitimnu vladu.

Portparol talibana trebalo bi da postane ambasador u UN

U dopisu talibanskog Ministarstva spoljnih poslova takođe se navodi da talibani žele da zamene dosadašnjeg avganistanskog ambasadora pri UN Gulama Isakzaija. Na njegovo mesto trebalo bi da dođe dosadašnji portparol talibana Suhail Šahin. Kabinet generalnog sekretara UN to pismo prosledio je nadležnom Odboru za certifikaciju.

Odbor UN sastoji se od predstavnika devet zemalja: SAD, Rusije, Kine, Švedske, Namibije, Bahama, Butana, Sijera Leonea i Čilea. Kako objašnjava portparol UN Farhan Hak, to telo odlučuje koji će predstavnici, a i time i koja rukovodstva država biti priznata u Ujedinjenim nacijama. „Ne priznaju Ujedinjene nacije vlade, to rade njihove zemlje-članice“, naglasio je Hak.

Predstavnici u UN ne predstavljaju automatski predstavnike vlade

I ranije je bilo je slučajeva da zvaničnici pri UN nisu povezani s vladarima u sopstvenoj zemlji. Talibani su recimo kontrolisali Kabul od sredine 1990-ih do 2001, ali je to vreme u UN Avganistan predstavljao ambasador prethodne vlade, jer UN nisu priznavale talibane. One ih ne priznaju ni danas.

Trenutno postoji sličan slučaj: predstavnik Mjanmara Kjav Moe Tun započeo je svoj mandat pre puča u svojoj zemlji. Nakon oštrih osuda vojske, vlada je pokušala da ga zameni, ali za sada bezuspešno, jer se Odbor UN opire.

Slučaj Severne Koreje

Pri tom UN mogu da budu dobro mesto za direktne kontakte sa autokratijama. Severna Koreja, na prime, također ima predstavništo u Njujorku.

Ministri spoljnih poslova G20 održaće u sredu (22.9.) video-konferenciju o Avganistanu, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN. U diskusiji učestvuje i nemački šef diplomatije Hajko Mas. Trebalo bi pre svega da bude reči o tome kako se u budućnosti nositi s talibanima. Kina i Rusija, članice Saveta bezbednosti UN s pravom veta, za razliku od svih zapadnih zemalja nisu zatvorile svoje ambasade u Kabulu nakon dolaska talibana na vlast.

Imati svog ambasadora u UN za talibane ne samo da bi bio veliki korak prema međunarodnom priznanju, već bi moglo i da otvori put za pristup zemlje međunarodnoj pomoći. Pitanje je da li će se talibanski ministar spoljnih poslova Amir Čan Motaki zaista u sledećih nekoliko dana pojaviti na Generalnoj skupštini. Prema rečima portparola UN Haa, Odbor za akeditaciju još nije zakazao sastanak. Ranije je planirano da govor u ime Avganistana održi sadašnji ambasador Isakzai.

jwa/fab (dpa, ape)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu