Tamno lice Berlina
17. novembar 2017.
Mračni ćoškovi Aleksanderplaca nikada nisu bila bezazlena mesta, ali poslednjih je godina sve je još gore. Masovne tuče, krađe, napadi, trgovina i konzumiranje droge… Sve to postalo je deo svakodnevice. Samo ove godine policiji je prijavljeno čak 5.600 takvih slučajeva. Tu, u centru Berlina, u proseku se svakoga dana zabeleže dva slučaja telesnih ozleda i sedam krađa.
Nezaboravan je slučaj Džonija K. U oktobru 2012. taj 20-godišnjak hteo je da pomogne jednom svom poznaniku koji sukobio s nekolicinom mladih muškaraca. Dobio je više udaraca nogom u glavu i kasnije je podlegao povredama.
Bezbednost kao politički prioritet
Na trgu Aleksanderplac, koga u Berlinu uglavnom zovu „Aleks“, u 2017. je broj prijavljenih nedela doduše lagano pao – naime, policija je prošle godine u istom periodu registrovala 12 prijava više. Ali na saveznom nivou jasno se uočava rast broja nasilnih dela.
To je uticalo i na promenu političke klime u Nemačkoj: velike stranke zalažu se za veće prisustvo policije na nemačkim ulicama. To je jedna od malobrojnih točaka oko kojih se slažu i stranke koje trenutno pregovaraju o formiranju moguće vladajuće tzv. Jamajka- koalicije.
I Berlinska policija reagovala je na debatu oko unutrašnje bezbednosti – na „Aleksu“ će krajem godine biti otvorena nova policijska stanica. U idealnom slučaju, u njoj bi bilo aktivno 200 policajaca, najavljuje Rene Berent, koji vodi policijski okrug 32, u kojem se nalazi i Aleksanderplac. Ali finansijska i kadrovska situacija dozvoljava angažman samo 30 službenika.
Već sad policijske patrole redovno obilaze „Aleks“. Susrećemo grupu od pet policajaca, koja noćas kontroliše situaciju na terenu – nakon što su poslednji kupci nakon obilaska prodavnica odlaze ka stanicama podzemne železnice.
Jedna od prvih grupa koje policajci kontrolišu su šest mladih Avganistanaca. Oni moraju da pokažu svoje isprave. Četvorici mladića i dvema devojkama policajci kažu da se okrenu ka izlogu jedne prodavnice i da ruke oslone o staklo. Pretresaju ih, traže nedozvoljene stvari – bez uspeha. Ali dokumenta 16-godišnjeg Satara su nečitka. Policajci ga dovode do druge policijske patrole, na drugoj strani trga. Oni proveravaju dokument.
„Ovakve kontrole nisu problem“, kaže Satar za DW. „Viđao sam ovde ljude s noževima. Ali ja nisam uradio ništa loše. Retko noću navratim na Aleksanderplac. Ovde sam s prijateljima. Živimo malo dalje od centra i ovde smo proveli popodne.“ Policajci ne pronalaze Satarove otiske prstiju u registru i dozvoljavaju mu da se vrati nazad svojim prijateljima.
Racial profiling?
Policijska patrola obilazi stanice podzemne železnice. Tamo su ljudi koji odlaze u klubove i na žurke, ali i radnici iz treće smene. S početkom zime, može se očekivati da će broj kriminalnih radnji na popularnom trgu i oko njega – da poraste. Čim u Berlinu zahladni, dileri drogom iz berlinskih parkova sele se u šahtove podzemne železnice na „Aleksu“. Zato policajci i tamo sada patroliraju.
Na jednom peronu policajci sreću svoje stare poznanike – grupu od šest mladića od kojih su dvojicu već hvatali s drogom. Pretresaju ih. „Od kada ovde ima toliko mnogo policije“, pita svog pratioca jedna žena koja čeka na voz.
Pojačane kontrole nisu ostale neprimećene. Baš kao ni to da policija uglavnom kontroliše ljude koji izgledaju kao da su stranog porekla. Jedan prolaznik prilazi policajcima i pita: „Šta se događa? To radite samo zbog predrasuda“. Neki prebacuju Berlinskog policiji takozvani „racial profiling“.
Policajac Matijas Borhert staje u obranu svog tima i načina rada: odluke o tome ko se kontroliše se, kaže, donose na osnovu iskustva. „Grupa mlađih osoba, starosti između 14 i 25 godina koja se nalazi na Aleksanderplacu, sumnjivo se ponaša. Kad-tad se vidimo s njima“, kaže Borhert. „Nema tu nekog specijalnog recepta po kojem kažemo: E, sad ćemo baš njih da kontrolišemo.“
Sudeći po policijskim navodima, većinu krivičnih dela na Aleksanderplacu počine maloletnici ili mlađe odrasle osobe, među njima ima mnogo izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka i Pakistana. Mnogi od njih nemaju dugoročnu dozvolu boravka u Nemačkoj – ili dozvolu rada, a nemačko tržište rada ionako im nudi slabe perspektive.
Jedna prolaznica za DW kaže da se oseća bezbednije – zbog prisustva policije. „Definitivno se ovde na Aleksanderplacu situacija pogoršala. Ali ja nemam drugi put do kuće, moram ovuda. I osećam se bezbednije kada je ovde policija. Pogotovo kao žena.“
„Bonsai“ u trendu
Noć je relativno mirna za policijsku patrolu. Kod mladića na stanici podzemne železnice pronašli su samo biber-sprej. Inače su opojna sredstva i razne droge sastavni deo njihove svakodnevice. A nasilni delikti se na „Aleksu“ često događaju upravo pod uticajem droge i alkohola.
U trendu je sintetička droga „bonsai“ – policija upozorava da zbog konzumacije te droge korisnici mogu da izgube svest. Na nekim ćoškovima „Aleksa“ dileri prodaju tu drogu za samo pet evra. U ponoć završava smena policijske patrole. Sutra uveče su ponovo na terenu. Dnevno svetlo na trg dovodi turiste, a noć – zločin.