Tanji novčanik i veliko nepoverenje

I Džo Bajden i Olaf Šolc preuzeli su funkcije 2021. godine – u drugoj godini pandemije. Njihove vlade prestaće sa radom početkom 2025. godine.

Obe su započele rad suočene sa velikim troškovima. U Nemačkoj i SAD morale su se ublažiti posledice pandemije, pružiti podrška Ukrajini, a posebno je Nemačka morala da obezbedi energetsku sigurnost.

To je podstaklo inflaciju. Godine 2022. inflacija u SAD iznosila je 8 odsto, a u Nemačkoj 6,9 odsto.

Potrošače u obe zemlje pogodio je rast cena svakodnevnih potrepština. Inflacija je uticala i na stavove birača.

Prema istraživanju Ipsosa neposredno pre izbora, 57 odsto ispitanih u SAD smatralo je inflaciju veoma važnom temom, dok je pitanje imigracije sa 36 odsto značajno zaostajalo.

Briga za životni standard

I u Nemačkoj se primećuje promena raspoloženja. Na proleće, tokom evropskih izbora, u redovnom istraživanju Infratest dimapa, polovina ispitanih izjavila je da ih ozbiljno brine da neće moći zadržati svoj životni standard.

Taj procenat obuhvata širok srednji sloj – ljude sa prosečnim primanjima od kojih su mogli dobro da žive i priušte sebi povremeni luksuz.

Ova grupa sada vidi kako inflacija sve više nagriza blagostanje i strahuje da jednog dana novac možda neće biti dovoljan ni za osnovne potrebe.

Takva zabrinutost najizraženija je među biračima desničarske Alternative za Nemačku (AfD) od kojih 78 odsto veruje da neće moći da zadrži dosadašnji standard, dok među pristalicama levičarskog Saveza Sare Vagenkneht taj procenat iznosi 63 odsto.

Zapanjujuće sličnosti

Pandemija nije donela samo ekonomske posledice. Vlade su drastičnim merama vršile pritisak i uvodile ograničenja u svakodnevnom životu građana, što nije uvek nailazilo na razumevanje.

Poverenje u državne aktere je opalo, kao i u ozbiljne medije. Povećala se sklonost verovanju u teorije zavere i ekstremne stavove. Sličnosti između SAD i Nemačke u ovom pogledu su iznenađujuće.

Prema istraživanju centra Pju, zadovoljstvo demokratijom u ključnim zemljama opada. Od 2021. do 2024. godine, zadovoljstvo demokratijom u SAD opalo je za deset procenata na 31 odsto, dok je u Nemačkoj opalo za jedanaest procenata na 55 odsto.

Jesu li stranke još uvek „sidra poverenja“?

U Nemačkoj su stranke tradicionalno „sidra poverenja“ u politički rad. Zlatnu „sredinu“ partijskog sistema Savezne Republike Nemačke čine dve velike stranke: Demohrišćanii Socijaldemokrate.

Ali, udeo birača ovih stranaka se drastično smanjio, a poverenje u njihove kompetencije je opalo. Trenutno, dve „velike“ stranke mogu u zbiru računati na pedeset odsto glasova ili manje od toga.

Tokom evropskih izbora ove godine, na pitanje koja stranka ima najbolje odgovore za budućnost, 38 odsto ispitanih odgovorilo je: „Nijedna“.

Socijaldemokrate i Demohrišćani trpe gubitak poverenja u svoje ključne kompetencije. SPD je decenijama bila sinonim za socijalnu pravdu – oko 2000. godine 50 odsto birača verovalo je da je SPD najbolja u ovom domenu, dok sada taj procenat iznosi samo 27 odsto.

Demohrišćani su nekada uživali poverenje u ekonomskim pitanjima, sa vrednostima iznad 50 odsto do 2017. godine, ali je taj procenat sada pao na 36 odsto.

Trampovi birači slični su biračima AfD-a

Birači pod ekonomskim pritiskom traže ekstremne opcije, koje pronalaze u populističkom i autoritarnom miljeu.

Veoma su slične grupe koje podržavaju Donalda Trampa u SAD i AfD na pokrajinskim i evropskim izborima u Nemačkoj.

Reč je uglavnom o muškarcima srednjih godina, s nižim obrazovanjem, koji žive u manjim gradovima ili ruralnim oblastima i osećaju se posebno pogođeni ekonomskom situacijom.

Amerikanci su već doneli svoju odluku, dok će Nemačka to učiniti 23. februara naredne godine. Najveće šanse za povratak poverenja birača imaju stranke s ubedljivim političkim liderima

Za Olafa Šolca, kao kancelara, tek 21 odsto garđaana misli da radi dobar posao. Za odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajden to misli 39 odsto ljudi. To su istorijski niski nivoi podrške za lidere države.

Čak i Fridrih Merc, prvi čovek i kancelarski kandidat nemačkih Demohrišćana, može računati da je svega 40 odsto ljudi zadovoljno njegovim radom. To je takođe nisko, s obzirom na nezadovoljstvo Vladom.

S obzirom da prevremeni izbori dolaze brzo, kampanja neće biti fokusirana na postavljanje novih tema, već na vraćanje poverenja birača.