TAZ o Srbiji: Sa narko mafijom na ti

Aleksandar Vučič je u očima javnosti postao političar koji se „nikada ne smeši“ i koga se mnogi boje, piše Tagescajtung. U poslednjih šest meseci od formiranja vlade, nekadašnji ultranacionalista stvorio je imidž čoveka koji se sukobljava i sa najopasnijim ljudima. Sada se pojavljuju sumnje i da je premijer Dačić bio u kontaktu sa kriminalnim klanom. Uz to, Dačić i Vučić već dugo ne mogu da se slože, ko treba da bude ministar unutrašnjih poslova – potpredsednik vlade Vučič, ne krije da želi kontrolu nad delom policije, na čijem čelu je upravo Dačić, tako političke prilike u Srbiji opisuje nemački Tagescajtung.

„Srbija se nalazi u ratu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Makar to tako prikazuje novi, namoćniji čovek u zemlji: Aleksandar Vučić, vicepremijer, ministar odbrane i koordinator službi bezbednosti, koji je odgovoran za borbu protiv korupcije i mafije. Gotovo svakodnevno otkrivaju se nove korupcionaške afere. Nekada nedodirljivi poslovni ljudi su iza rešetaka, čitav niz političara istražuje se zbog korupcije. Sada je čak i šef vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uhvaćen u unakrsnoj vatri.“

Tagescajtung prenosi pisanje srpskih medija, koji sugerišu da postoje podaci o telefonskim razgovorima Šarićevog klana: „Dačić je navodno, za članove kartela koji je krijumčario kokain direktno iz Latinske Amerike u Evropu, bio označen nadimkom ’Drug’. On i njegov šef kabineta su navodno dobili dva blekberi-telefona sa zaštitom protiv prisluškivanja od Radulovića.“

„Napad na vladu“

Nemački list izveštava i o Dačićevoj konferenciji za štampu, gde je srpski premijer priznao da se video sa Radulovićem. Dačić tvrdi da nije znao za povezanost Radulovića za Šarićevom kriminalnom grupom, i optužbe za korupciju tumači kao pokušaj da se obori vlada:

„On je pozvao policiju na odgovornost, pošto ga kao ministra unutrašnjih poslova nije upozorila da ne kontaktira sa osumnjičenima: ’Kako sam mogao da znam, sa kim imam posla?’ Šarićeva banda je navodno tokom procesa privatizacije u Srbiji i Crnoj Gori oprala prihod od droge, vredan više milijardi evra.“

Nemački list tvrdi i da je potpredsednik vlade, Vučić, za poslednjih šest meseci izgradio imidž „hrabrog, nekorumpiranog političara“: „Posmatraci veruju da Vučić u Srbiji stvara ’atmosferu terora’. Niko ne zna gde će udariti, i njegovi postupci su uglavnom usmerene protiv političkih protivnika. I njegove metode su sporne: najpre mediji, kojima je Vučić blizak i kojima se daju tajne informacije, vode kampanju protiv određenih osoba i dovode ih u vezu sa korupcijom. Tek tada se koristi policija. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Vučić je daleko najpopularniji političar u Srbiji. Njegova Srpska napredna stranka prelazi 40 odsto. Opozicija je podeljena i ostaje u defanzivi, a Dačićevi socijalisti su oslabljeni.“

List dodaje da niko u Srbiji ne želi da novim izborima ugrozi približavanje Evropskoj uniji: „Ipak, aktuelna kriza je makar privremeno izbegnuta. Vučić je nakon krizne sednice SNS odlučuio da će Vlada nastaviti sa radom, ali je dodao u pretećem tonu da će se nastaviti i istrage ‚protiv svih".

„Ni žene ne poštuju feminizam“

Premijer Dačić pomenut je i u drugom kontekstu u nemačkim medijima. Nemačka novinska agencija DPA, bavi se temom seksizma na Balkanu. Tekst počinje opisivanjem incidenta sa srpskim premijerom i skrivenom kamerom, ali se bavi polnim stereotipima od Rumunije do Albanije, kao i Srbiji, Hrvatskoj, i Bosni:

„Poznate pevačice poput Severine Vučković u Hrvatskoj i Svetlane Cece Ražnatović ambiciozno igraju ulogu nacionalnih seks-simbola – uz veliku pažnju medija. U Bugarskoj je TV reklama za jednu vrstu sira izazvala negativnu naslove u štampi: Kelnerica bujnih oblina ispušta parče sira u dekolte i kasnije ga stavlja mušteriji u usta. Nakon protesta, spot je prikazivan bez sporne scene.

U Srbiji su Ujedinjene nacije krajem 2011. organizovale akciju „Pravi muškarci protiv nasilja nad ženama“ . Cilj je da što više muškaraca potpišu deklaraciju, u kojoj stoji ‚Pravi muškarac nije nasilinik. On ne koristi pesnice, niti uvrede (protiv žena)“.

A koliko je to bilo potrebno, piše autor teksta Tomas Brej, pokazuje ponašanje ministra Velimira Ilića koji je pre više godina na polnoj osnovi izvređao sekretaricu tadašnjeg kolege iz vlade Dragana Đilasa.

Pripremio: Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon