Težak poraz za Folksvagen
26. maj 2020.
Bio je to pravi bum: „Takvo ponašanje... može se opisati kao nemoralno“, stoji u obrazloženju presude. Pri tom najviši nemački krivični i građanski sud polazi od toga da se u slučaju Folksvagena radilo o „strateškoj odluci kompanije, uz podmukle obmane državnih službi“.
Time je koncern sa najviše sudske instance dobio odgovor na pitanje na koje u Volfsburgu nisu hteli da odgovore: Da, lagali su i varali. Napravili su prekršaj protiv „moralnih načela“. Savezni sud potvrdio da je taj proizvođač automobila naneo „namernu nemoralnu štetu“ svojim kupcima. A onaj ko radi tako nešto, krši jedno od najvažnijih načela svakog poslovanja – poverenje.
To koliko su u Folksvagenu daleko od realnosti, pokazuje i činjenica da su njihovi advokati početkom maja, kada se Savezni sud (BGH) prvi put suočio sa tužbom Folksvagenovog kupca Herberta Gilberta, smatrali da bi sud u potpunosti mogao da odbaci tužbu. Jer, on je, objašnjavali su, mogao da vozi svoj auto bez problema, tako da podnosilac tužbe nije pretrpeo nikakvu štetu. A stvar sa prevarantskim softverom su potpuno zanemarili.
Nemački kupci morali duže da čekaju od američkih
Reakcija Folksvagena na presudu je odgovarajuće tiha. Oni sada odjednom žele da jednokratnom isplatom obeštete mnoge kupce svojih automobila sa manipulisanim softverom (u ovom trenutku ih je oko 60.000). Zar je za to bio potreban tako dugačak pravni put, sve do odluke najvišeg nemačkog krivičnog suda?
Koliko brzo je sve to moglo da ide, Foksvagen je pokazao u SAD, gde je skandal sa automobilima sa manipulisanim softverom počeo pre četiri i po godine. S obzirom na tu pretnju, odnosno na to šta pravna situacija u SAD sve omogućava, kompanija iz Volfsburga je veoma brzo, drhtavih ruku i kolena, američkom pravosuđu i kupcima uplatila više od 20 milijardi dolara.
A to koliko će Folksvagen jeftinije da prođe u svojoj matičnoj zemlji postalo je nedavno jasno: Savezno udruženje potrošača izdejstvovalo je sa advokatima koncerna obeštećenje za 240.000 kupaca. Folksvagen će za to mora da plati tričavih 750.000 miliona evra. Kupci će u zavisnosti od starosti i modela automobila dobiti odštetu u visini od 1.350 do 6.250 evra. Možda će oni koji su se uključili u kolektivnu tužbu da se iznerviraju kad budu videli da je kupac koji je samostalno podneo tužbu Saveznom sudu dobiti 25.600 evra odštete (doduše, on mora i da vrati auto).
I naravno, pokazuje se i da u Volfsburgu situaciju još uvek nisu najbolje razumeli, jer pričaju o „konačnom kraju dizel-skandala“. A upravo je suprotno. Ohrabreni najnovijom presudom, mnogi razočarani kupci mogli bi da izaberu taj pravni put, posebno zato što znaju da sada to mogu da urade bez rizika. Advokati potrošača procenjuju da oko 15.000 kupaca nije htelo da se priključi kolektivnoj tužbi, već da nameravaju da samostalno povedu postupak.
Nema kraja na vidiku
U Saveznom nemačkom sudu su još desetine sličnih slučajeva, a da i ne pominjemo druge proizvođače automobila, kao na primer Dajmler. Pravosudni talas tek se zahuktava, iako on doduše nema istu snagu kao ovaj protiv Folskvagena.
I poslednje, ali ne manje važno: sve to veoma pažljivo prati Evropski sud pravde. I pred tim sudom se vodi proces o tzv. uređaju za isključivanje u vozilima na dizel. Ako sudije odluče da ugrađeni softver ne služi samo za zaštitu motora od hladnoće, to znači da je prema evropskom pravu zabranjen i da bi milioni kupaca mogli da zatraže svoja prava na sudu. To znači da dizel-skandal za Folksvagen i ostale uopšte nije završen.