Tereza Mej – zazidana u Firenci
22. septembar 2017.To bi mogao da bude najvažniji govor u njenom životu – jer je britanska premijerka za svoje saopštenje o „bregzitu“ postavila visoke kriterijume. Njen cilj je: prevazići zastoj u pregovorima u Briselu, saopšteno je iz britanske vlade. Međutim, događaji od ove sedmice upućuju na to da njen nastup neće biti baš tako odvažan. On bi u svakom slučaju morao da sadrži finansijsku ponudu za izlazak Velike Britanije iz EU, a koja je povezana sa dvogodišnjim prelaznim periodom počevši od 2019, prenose britanski listovi.
Neslaganja sve uočljivija
Njeni pratioci na putovanju po Italiji direktno pokazuju šta je politički problem Tereze Mej. S jedne njene strane je njen ministar finansija Filip Hemond, a s druge ministar spoljnih poslova Boris Džonson. Prvi je za mekan, drugi za tvrd i nemilosrdan „bregzit“. Nakon Džonsonove samostalne akcije proteklog vikenda, kada je „Telegraf“ objavio njegov vatreni govor u kojem je glorifikovao izglede Velike Britanije nakon „bregzita“, neslaganje u kabinetu vlade Tereze Mej više se ne može sakriti.
Čak i kada je na putu za Firencu još jednom pokušala da obaveže svoje ministre na zajednički kurs, ona je u svojoj sopstvenoj partiji praktično ostala zazidana sa dve strane. A proizvoljan izbor italijanskog renesansnog grada sa veličanstvenom istorijskom kulisom, još više povećava opasnost od toga da će njen govor zaostati za očekivanjima.
Očekivanja Brisela
Kao prvo, radi se o novcu. Evropska unija insistira da Velika Britanija u prvoj fazi razgovora pristane na završni račun koji bi trebalo da plati. Britanski pregovarač Dejvid Dejvis do sada je to striktno izbegavao, a signali koji su dolazili iz Londona bili su protivrečni. To je sezalo od totalnog odbijanja, do osrednje spremnosti na kompromis.
Brisel međutim zahteva da mu se za „bregzit“ plati između 60 i 100 milijardi evra. U tom računu je sve – od tekućih uplata u zajedničku kasu EU do kraja 2020, preko uplata za penzije za službenike EU, pa sve do dugoročnih programa i visokorizičnih kredita, kao što je recimo onaj za Ukrajinu. Čak i kada bi Tereza Mej ponudila da u prelaznom periodu od dve godine i dalje plaća iznos koji Velika Britanija uplaćuje u zajedničku EU-kasu, da li bi Brisel time bio zadovoljan? To nije baš verovatno. Još uvek je jaz između ponude i želja suviše veliki. Pitanje je i šta je London spreman da plati: da li Ujedinjeno Kraljevstvo u prelaznoj fazi ostaje u zajedničkom EU-tržištu i Carinskoj uniji i mora li da za to plaća doprinos, kao što to npr. radi Norveška? Ostale stavke na računu i dalje ostaju otvorene. Evropska unija bi se spasila od ogromne, preteće rupe u budžetu kada bi Velika Britanija račun za izlazak platila u narednih sedam godina. Svi očekuju da će se spor okončati kompromisom, ali ne i sa tako malo para.
Dogovor po meri Britanije?
Do sada je Tereza Mej u pogledu budućih međusobnih odnosa izjavljivala samo floskule. Na takvoj osnovi ne može se pregovarati, žalio se šef pregovaračke delegacije EU Mišel Barnije nakon svake dosadašnje runde pregovora. Premijerka je morala da se pokrene u pravcu EU i da pokaže spremnost na kompromis, recimo po pitanju Evropskog suda, najvišeg pravosudnog organa EU. Taj spor, blokirao je svaki napredak u pogledu rešavanja pitanja koja prava imaju građani Unije u Velikoj Britaniji i Britanci u EU nakon „bregzita“.
Pored toga, nedostaju i informacije koje korake London namerava da preduzme nakon „bregzita“. I za prelaznu fazu Britanci traže poseban dil – po meri. Evropska unija opet nudi modele kao što je carinska unija koja postoji s Turskom, ili sporazum sa Švajcarskom, ili asocijaciju u okviru Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), po ugledu na Norvešku. U Briselu nisu preterano spremni da po tom pitanju izmišljaju toplu vodu. Specijalni dil zahtevao bi dugogodišnje pregovore, kaže Barnije. Vremena međutim nema.
Kako dalje?
Evropski glavni gradovi pokazali su se oprezni u iščekivanju rešenja. Oni najpre žele da vide šta će Tereza Mej da stavi na sto. Britanska strategija – koja zaobilazi Brisel i koja je adresirana na šefove vlada država-članica EU – od početka je osuđena na propast. Premijerka Mej i njene diplomate uzaludno su tražili direktne razgovore kako bi izbegli Evropsku komisiju. Ali to im nije uspelo. U četvrtak naredne sedmice šefovi vlada EU sastaju se u Talinu. Tamo će doći do prve razmene mišljenja o dosadašnjem toku pregovora.
Regularni pregovori, pomereni za sedam dana zbog govora Tereze Mej, nastavljaju se u ponedeljak (25.9). Ali ni naredna sedmica najverovatnije neće doneti bitnije pomake. Članice EU najpre moraju da ocene ponudu britanske premijerke i da palac podignu na gore ili da ga spuste na dole.
Britanci bi da hitno dobiju zeleno svetlo za početak naredne faze pregovora u kojoj će se govoriti o budućim odnosima. Ali za to je potreban bitan pomak u dosadašnjim pregovorima. Sumnja se da će on biti ostvaren narednih sedmica – do samita šefova vlada krajem oktobra na kojem bi o tome trebalo i formalno da se odlučuje.
Mišel Barnije, pregovarač EU, stalno upoređuje „bregzit“ sa razvodom. To je „bolno, teško i skupo“. Zaboravio je samo da kaže i da „dugo traje“.