Teška godina za Bejrut
5. januar 2021.
Prošlo je pet meseci od užasne nesreće koja je pogodila Bejrut, a ljudi se još uvek okupljaju u manjim grupama u blizini luke odajući tako počast žrtvama. Nose fotografije poginulih članova porodice, a govornici zahtevaju da se konačno istraže razlozi zbog kojih je došlo do katastrofe.
Ali, još uvek su tu samo pitanja – bez odgovora.
„Želimo da saznamo istinu“
Ljudi poput Trejsi Nadžar ne mogu to više da podnose. „Umesto da tugujemo, ali i da nastavimo da živimo, mi se borimo za nešto što je naše pravo. Želimo da saznamo istinu i čekamo pravdu.“
Detonacija u luci Bejrut 4. avgusta 2020. odnela je 200 života. Trejsi Nadžar je u katastrofi izgubila svoju trogodišnju kćerku Aleksandru. Poginuo je i sin Rite Hiti, on je kao vatrogasac stradao u akciji gašenja vatre. To što niko ne preuzima odgovornost, ljuti ožalošćene žene.
„Iz poštovanja prema žrtvama, ovi na vrhu bi trebalo da podnesu ostavke i odu kući. Ali oni to ne čine. Oni i dalje dele kolač između sebe – i nikad im nije dosta.“
Premijer ne želi na saslušanje
Istraga zbog eksplozije vodi se protiv premijera Hasana Dijaba i tri bivša ministra. Međutim, oni do danas nisu otišli na saslušanje i umesto toga sudiji prebacuju da prekoračuje svoja ovlašćenja.
Dijabova vlada je nakon eksplozije istina podnela ostavku, ali ostaje na vlasti dok se ne oformi novi kabinet. Borba za vlast između različitih političkih tabora otežava formiranje nove vlade.
Mladi preuzimaju stvar u svoje ruke
Na međunarodnoj donatorskoj konferenciji Libanu je obećana finansijska pomoć, ali je ona uslovljena reformama, koje tehnička vlada ne može da usvoji.
Libanska privreda je na ivici kolapsa. Svaki drugi čovek u toj zemlji živi ispod granice siromaštva. Država je u ogromnim dugovima. Na kraju godine inflacija je bila 130 odsto. Ima li nade za Bejrut u Novoj godini? Jedan prolaznik se cinično smije: „Nek nam je bog u pomoći, 2021. će biti još gora. Nemamo vladu, a mafija je ukrala zemlju.“
S obzirom na to da država malo radi na obnovi, mladi su preuzeli stvar u svoje ruke. Kao na primer u četvrti Karantina gde mladi obnavljaju uništene kuće uz muziku sa zvučnika. Jedna od njih je Tamara i kaže: „Ovo je užasno vreme. Ali, očekujem da će se situacija popraviti, jer ljudi se drže zajedno i pomažu jedni drugima.“