Teška reforma okoštalog Saveta bezbednosti

UPaktu za budućnost članice Ujedinjenih nacija obavezuju se na reformu Saveta bezbednosti.

U 39 tačaka navodi se da će biti uzeta u obzir „hitna potreba da se učini reprezentativnijim, inkluzivnijim, transparentnijim, efikasnijim, demokratičnijim i odgovornijim“.

Konkretno, to znači da najmoćnije telo UN-a više ne bi trebalo da odražava posleratni poredak sila pobednica, već, kako se doslovno kaže, „realnost sadašnjeg sveta“.

Stalne članice SB UN su i dalje sile pobednice Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države, Rusija, Francuska i Velika Britanija, kao i Kina. Tih pet zemalja ima pravo veta na odluke i često drže jedni druge u šahu.

Afrika, Latinska Amerika, mnogoljudni jugoistok Azije tu uopšte nisu zastupljeni. A još maltene od ponovnog ujedinjenja, mesto stalne članice je i tiha patnja Nemačke.

U Njujorku je i kancelar Olaf Šolc pozvao na brzu reformu: „Sve jasnije vidimo koliko je sadašnja struktura Saveta bezbednosti nefunkcionalna. Zato se reforma mora konačno dogoditi sada.“

Više fokusa na Afriku

No, to je lakše reći nego učiniti. Više od dve decenije postoje predlozi s tim ciljem, ali nikada nisu ozbiljno razmatrani od strane pet članica Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta.

Pakt o budućnosti sada to ponovo pokušava uz podršku gotovo svih članica UN-a.

Afrika je u Paktu za budućnost pomenuta kao prioritet. Afrička unija traži dva stalna mesta u Savetu bezbednosti, što podržava i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Uostalom, milijarda ljudi živi u Africi. A na polovini svih sastanaka u Savetu bezbednosti UN govori se o Africi.

Pakt o budućnosti predlaže zastupljenost dodatnih, do sada nedovoljno zastupljenih regiona u proširenom Savetu bezbednosti: azijsko-pacifički region, Latinsku Ameriku i Karibe.

Zvuči kao kompromis tipičan za UN za čiju sprovođenje treba mnogo godina.

Ipak, Danijel Forti, poznavalac rada UN iz Međunarodne krizne grupe, odluku o Paktu za budućnost smatra važnom prekretnicom: „Rasprava o reformi Saveta bezbednosti sada se vodi mnogo ozbiljnije. Primećuje se novi zamah koji je pre samo nekoliko godina bilo teško uočiti.“

Nemoguć dogovor?

Oživljavanju te debate doprineo je loš imidž koji poslednjih godina prati Savet bezbednosti.

U važnim pitanjima oko Ukrajine i Gaze jedva da je bilo konstruktivnih rešenja, ali je bilo dosta međusobnog blokiranja od strane članica Saveta s pravom veta.

Forti je uveren da će rasprava o reformama značajno napredovati u naredne dve godine. No, on ne veruje da će Afrika uskoro dobiti dve stalne stolice.

„Nerealno je da afričke zemlje budu uzete u obzir u prvom koraku. Ako se Savet bezbednosti reformiše, biće to celokupan paket, a ne jedan korak“, veruje Forti.

Pogotovo jer Afrička unija još nije odlučila koje dve afričke države treba da postanu stalne članice Saveta bezbednosti.