Teže do azila – lakše do posla?

„Građani država Zapadnog Balkana bi ubuduće trebalo da teže dolaze do azila u Nemačkoj“, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Zauzvrat će za njih biti olakšan pristup nemačkom tržištu rada: onaj ko od neke firme bude dobio radni ugovor ili ugovor o školovanju, kojim mu se garantuje plaćanje po normalnim tarifama, treba da se zaposli ili počne sa školovanjem. Tako su odlučile vođe Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) te Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) na zasedanju između nedelje i ponedeljka.

„Dogovor je uzvratna usluga za meru proglašavanja Albanije, Kosova i Crne Gore sigurnim zemljama u smislu prava na azil u Nemačkoj. I jedna i druga mera će – kako se nada vladajuća koalicija – rasteretiti nadležne za rešavanje molbi za dodelom azila u Nemačkoj. Takvo otvaranje vrata legalnom zapošljavanju u Nemačkoj trebalo bi da bude dodatni motiv za odustajanje od traženja azila. Do sada su više od 40 odsto svih zahteva podnosili građani balkanskih zemalja. Koalicioni partneri se još nisu dogovorili oko detalja novog sistema zapošljavanja.“

„Za razliku od postojećih zakonskih odredbi za dolazak stručnjaka iz trećih zemalja, podnosioci zahteva u ovom slučaju verovatno neće morati da raspolažu akademskim kvalifikacijama ili da budu kvalifikovani za neko od takozvanih deficitarnih zanimanja u Nemačkoj. Savet stručnjaka za migraciju, kao naučno telo je upozorio da se na taj način omekšavaju osnovna pravila za imigraciju stručnjaka. Ministarstvo rada je ukazalo da olakšice poput planiranih za Balkan već postoje za građane deset zemalja, među kojima su SAD i Australija. Pojedinosti bi trebalo da se saznaju u oktobru, kada koalicije bude pretočila nove zaljučke u smernice i zakone.“

„S druge strane, da bi postupak rešavanja molbi za azilom bio ubrzan, prema zaključcima Koalicije, ubuduće tražioci azila iz sigurnih zemalja neće vieš biti raspoređivani po nemačkim opštinama, već bi na svoj prinudni povratak u otadžbinu trebalo da čekaju u prvom prihvatnom centru u koji su smešteni. U takvim centrima bi trebalo da nastane 150.000 mesta - otpornih na zimu. Koalicija bi želela da smanji i 'pogrešne podsticaje' za priliv tražilaca azila iz sigurnih zemalja i to tako što će u pihvatilištima nastojati da što više smanji isplatu gotovog novca tražiocima azila – umesto njega, oni bi trebalo da dobijaju hranu i potrepštine. Nadalje, novac bi trebalo da se isplaćuje najviše mesec dana unapred a socijalna pomoć za one koji treba da budu vraćeni kući će biti smanjena.“

List Nordbajerišer kurir prenosi stav Tine Krauze iz udruženja „Šareno umesto smeđeg“ iz Bajrojta. Ona je komentarisala pre svega odluku da se Crna Gora, Albanija i Kosovo proglase za sigurne zemlje i tvrdi da su u tim zemljama manjine i dalje izopštene a da je nemačko pravo na azil individualno pravo koje ne bi smele da se stvaraju rupe. Predlog da se izbeglicama umesto novca daju direktno odeća ili druge potrepštine je protivustavan, dodala je Krauzeova i podsetila da je Ustavni sud Nemačke još 2012. tako odlučio.

„Dablin se mora ukinuti“, rekla je Tina Krauze o takozvanom Dablinskom sporazumu prema kome izbeglica mora ostati u prvoj zemlji Evropske unije u koju je ušao. Ona je dodala da u Mađarskoj vlada situacija koja je problematična sa stanovišta ljudskih prava, te da se tamo izbeglice silom odvode u logore.“

„Tokom vikenda je na glavnu železničku stanicu u Minhenu stiglo 20.000 izbeglica. Političari Hrišćansko-socijalne unije koja je na vlasti u Bavarskoj, založili su se za uvođenje kontrola na granici sa Austrijom. A kancelarka Angela Merkel smatra da će zbrinjavanje izbeglica sledeće godine koštati nemačku državu deset milijardi evra“, piše dnvenik Nordbajerišer kurir.