Tragovi novca: kako dovesti bivše članove IS pred sud?

Ko je u Iraku profitirao od uspona ekstremističke „Islamske države” i gde je ona danas? To su samo neka od pitanja za koja se bivši nemački tužilac Kristijan Ričer nada da će dobiti odgovor naredne godine.

U septembru 2021. Ričer je imenovan na čelo UNITAD, istražnog tima Ujedinjenih nacija za utvrđivanje odgovornosti za zločine koje je počinio Daeš (arapski naziv za grupu „Islamska država“).

Na svom vrhuncu, ta ekstremistička grupa imala je na hiljade članova, uključujući i oko 40.000 stranih boraca, a kontrolisala je oko 100.000 kvadratnih kilometara teritorija u Iraku i Siriji. Zastupajući ultrakonzervativno i nasilno tumačenje islama, ekstremistička grupa počinila je višestruke zločine protiv svih: kako lokalnih manjina, poput iračkih Jezida i hrišćana, tako i muslimana. Ujedinjene nacije su njen napad na etno-religijsku zajednicu Jezida okarakterisale kao genocid.

Otmice, seksualni i fizički napadi, porobljavanje, prinuda, ubistva i finansijski kriminal bili su od 2014. godine svakodnevne pojave u takozvanom „kalifatu“.

Rad na stvaranju arhive

Iako se smatra da je oko 10.000 boraca i danas aktivno u „Islamskoj državi“, ekstremisti su 2017. manje-više potisnuti sa svojih uporišta. Mnogi su ubijeni ili zatvoreni, a sada je pitanje kako procesuirati one koji su uhapšeni. UNITAD je započeo s radom u avgustu 2018. i ima zadatak da dokumentuje zločine koje je počinila brutalna ekstremistička grupa, ali i da pomogne iračkim vlastima u obuci u oblastima kao što je forenzika.

UNITAD je tokom proteklih šest meseci arhivirao i digitalizovao oko dva miliona dokaza. U maju 2021. ta organizacija, koja zapošljava više od 200 ljudi, izvestila je da je 14 različitih nacija zatražilo pomoć u procesuiranju zločina IS van Iraka.

Ričer je prethodno vodio nemački tim za istraživanje ratnih zločina koji je izveo nekoliko osumnjičenih pred nemačke sudove. Vodio je ekipu koja je istraživala jedan takav slučaj u Frankfurtu, gde je član IS nedavno osuđen za zločine protiv čovečnosti i genocid nakon što su on i njegova supruga Nemica, u vreme kada su bili sa IS u Iraku, na nesnosnoj vrućini ostavili vezanu petogodišnju jezidsku devojčicu koja je zbog toga umrla od žeđi. UNITAD je pružio pomoć i u procesuiranju tog slučaja, rekao je Ričer članovima Saveta bezbednosti UNpočetkom decembra.

To nije samo „unutrašnji irački problem“

Novi direktor UNITAD veruje da će pomnije proučavanje načina i puteva finansiranja IS biti jedno od „najperspektivnijih“ područja istraživanja i delovanja UNITAD u bliskoj budućnosti. UNITAD, kako je rekao, „ima veoma posvećen tim“ koji radi na tome.

Ričer nije mogao da za DW pruži više detalja, jer je istraga u toku, ali polazi od toga da će njegov tim „pronaći međunarodne veze“ kada je reč o tokovima novca, jer „to nije samo unutrašnji irački problem“. Uostalom, „IS je delovala i van Iraka, na primer, iz Evrope“.

Donatori iz zalivskih zemalja u početku su bili osumnjičeni za finansiranje IS u vreme kada je ta ekstremistička organizacija bila u nastajanju. Ali, kada su ekstremisti stavili pod kontrolu velike delove Iraka i Sirije, većina njihovog novca dolazila je od ljudi i sa teritorija na kojima su vladali. Na vrhuncu svoje moći 2014. godine, stručnjaci procenjuju da je IS raspolagala sa više od dve milijarde dolara.

„Sredstva zaplenjena na okupiranim teritorijama u kombinaciji s prodajom prirodnih resursa, oporezivanjem lokalnih zajednica i kriminalnim aktivnostima, učinili su IS najbogatijom terorističkom organizacijom na svetu“, navodi se u publikaciji Centra za međunarodnu bezbednost i saradnju američkog Univerziteta Stanford.

Ko profitira?

Krajem 2020. američka vlada procenila je da bi IS još uvek mogla da bude u posedu imovine vredne oko 300 miliona dolara. Sada su međutim, svi ti prihodi od kriminalnih aktivnosti, rekli su istraživači iz američkog Ministarstva finansija. To uključuje sve: od otmica i iznuda, krijumčarenja droge i trgovine ljudima, njihovog dovođenja u Evropu, kao i ilegalne prodaje opljačkanih iračkih i sirijskih antikviteta.

„Islamska država“ je koristila kriptovalute kako bi izbegla finansijske kontrole i prenela ili oprala novac. Ona je takođe koristila i neformalni sistem transferisanja novca, koji deluje poput nekakve nezvanične banke Vestern Junion na Bliskom istoku, gde se preko ličnih kontakata šalje gotovina u inostranstvo. SAD su sankcionisale nekoliko osoba osumnjičenih da su pomagale u transferu novca, a u oktobru ove godine iračke vlasti objavile su da su uhapsile visokog člana IS Samija Jasima al-Jaburija, koji je očigledno nadgledao finansijske tokove te ekstremističke grupe.

„Istraga finansiranja terorizma je važna jer pruža pogled odozgo na dole“, kaže Ričer za DW. „Ako pratite tokove novca, možete videti kakva je struktura organizacije i na kraju ćete pronaći i ljude koji od toga profitiraju.“

Mnogi izazovi

UNITAD ima i posebne timove koji istražuju zločine nad ženama, regrutovanje dece-vojnika, a vodi i istragu o tome kako je IS s namerom krenula u razvoj hemijskog oružja u Mosulu na severu Iraka. To će takođe biti tačke na koje će se UNITAD fokusirati, najavio je Ričer za DW.

Naravno, tu su i drugi, brojni izazovi. Stranim državljanima koji su pristupili IS verovatno će biti suđeno u svojim domovinama. Ričer smatra da je najbolje mesto za procesuiranje iračkih državljana – u Iraku. A to samo po sebi predstavlja pravne izazove za UNITAD i iračke sudove. U mnogim slučajevima u kojima se procesi protiv pripadnika IS vode pred sudovima u Iraku, moguća je smrtna kazna. Irački pravosudni sistem redovno se kritikuje zbog načina na koji postupa s osumnjičenim pripadnicima IS.

Iračka vlada predložila je nacrt zakona koji bi mogao da promeni način saradnje sa UNITAD, ali je to odloženo zbog političke blokade u Iraku nakon nedavnih izbora. Sledeća vlada tek bi trebalo da bude formirana.

„Mi delujemo poštujući nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet Iraka“, kaže Ričer. „Zato smo prilično senzibilizovani, ali i spremni da kreativno prevladamo potencijalne prepreke, ako se i kada pojave. Važno je da se rad UNITAD odrazi u postupcima pred domaćim sudovima u Iraku, a uvereni smo da se to može postići.“

Potrebno je strpljenje

Kako se dokazi koje prikuplja UNITAD povećavaju, Ričer veruje da će uskoro doći do „prekretnice“ po pitanju izvođenja pred lice pravde pripadnika IS. To je, kaže, nešto što će verovatno trajati godinama. „Mogu da razumem zašto su žrtve zločina nestrpljive. One žele da pravda bude zadovoljena“, rekao je Ričer, ističući da se nada da će UNITAD delovati kao centralna baza podataka kojoj bi i drugi mogli da se obrate za pomoć prilikom procesuiranja članova IS.

„Ali istraga i sankcionisanje međunarodnih zločina, poput zločina protiv čovečnosti, uvek je dug proces. Pogledajte šta se desilo u Kambodži i Ruandi. Ipak, postupci se vode, kao što je nedavno pokazao i slučaj u Frankfurtu“, zaključuje Ričer optimistično: „Ako nastavimo da radimo na ovome, imaćemo još takvih suđenja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu