Pobeda je na kraju i za samog Trampa stigla iznenađujuće brzo. Nakon što je pobedio i na predizborima u Indijani, njegov suparnik, senator Ted Kruz, odustao je od trke za predsedničku kandidaturu. Najavio je povlačenje, a da pritom nijednom nije spomenuo Trampa. Kruz je uvređen, ogorčen, tužan. Ne samo da je Tramp u predizbornoj kampanji napadao njega lično, već je napadao i njegovu porodicu. Nije prvi put da Tramp od političkih suparnika stvara neprijatelje. Zato će idućih meseci morati da strahuje njihove osvete, da pazi da ne govore loše o njemu, da ne budu zlopamtila.
Trumpu treba diplomatska vještina
Gotovo je sigurno da će Tramp biti kandidat Republikanske stranke na predsedničkim izborima u novembru. Njegov prvi zadatak sada je da ujedini posvađanu stranku. Ali to je lakše reći nego učiniti. Ipak, Tramp se u svom govoru nakon pobede u Indijani trudio da prevaziđe međusobne sukobe proteklih meseci. Tri puta je pohvalio poraženog Kruza, a više puta stranački establišment, koji je u svim dosadašnjim govorima kritikovao. I napao je Hilari Klinton. Republikance ujedinjuje pre svega suparništvo s njom, najverovatnijom kandidatkinjom Demokrata.
Kampanja u trci za predsedničku kandidaturu traje već deset meseci. Kod Republikanaca je ona prošla potpuno drukčije nego što su prognozirali i najveći stručnjaci i poznavaoci unutarstranačkih prilika. Još prošlog leta niko nije računao s pobedom Donalda Trumpa, jer – među republikanskim kandidatima je bilo velikih imena, uspešnih i iskusnih guvernera i senatora, političara s dobro napunjenom „ratnom blagajnom“, s podrškom stranačkog rukovodstva i političke elite SAD.
Tramp ne čita sa telepromptera
Međutim, među biračima je Tramp bio uspešan. On koji nikada nije obavljao neku javnu funkciju. Milijarder i zvezda Rijaliti-šou-programa. Birači su hteli sve – samo ne političara.
Trampova poruka o korumpiranim elitama je upalila. Njegova optužba da je Vašington kriv za ekonomsko propadanje srednjeg sloja je osvajala. Tramp govori jezikom malog čoveka. Govori slobodno. Njegove pristalice mu veruju. Ili, bolje rečeno, žele da mu veruju. Hilari Klinton možda ima punu glavu činjenica i brojki o visokoj politici, ali njoj je i za kratak govor potreban teleprompter. Gotovo niko nije toliko dobro pripremljen za posao u Beloj kući kao ona. Ali Hilari ima problem – verodostojnost. Amerikanci je ne vole. Ona, za razliku od svoga muža, nema prirodni talenat za politiku.
Da li Tramp ume da bude državnik?
Odsada su Tramp i Republikanska stranka međusobno sudbinski zavisni. Biće zanimljivo posmatrati kako se galamdžija Trump pretvara u državnika, kako će da se trudi da se približi ženama-biračima, od kojih ga njih 70 odsto odbacuje. Šta će Tramp da obeća Amerikancima latino-američkog i afričkog porekla kako bi ga oni malo manje odbijali nego do sada? Radna mesta? Više novca za obrazovanje? Američka predsednička trka ostaje napeta.