Traže se majstori za energiju vetra

„Gore na krovu pogled je sjajan. Posebno kada su sunčani i hladni zimski dan“, kaže Tim Šmolovski (33). Na visini od 60 do 140 metara on se brine o održavanju vetrenjača.

Ovaj mehaničar je 2015. godine ugledao oglas za posao u kompaniji koja se bavi održavanjem vetrenjača u Erkelencu blizu Kelna. „To dobro zvuči, pomislio sam. To je posao koji ima perspektivu. I onda sam se prijavio.“

Dobio je posao, ne plaši se visine. Ali pre nego što je prvi put angažovan, imao je dvonedeljnu obuke iz bezbednosne tehnologije. „Morate biti koncentrisani na poslu i ne smete da izgubite strahopoštovanje.“ 

Njegova firma „Dojče Vindtehnik“ („Nemačka tehnika vetra“ ima više od dve hiljade zaposlenih. U industriji vetra širom sveta radi više od 1,3 miliona ljudi – zbog sve veće ekspanzije raste i potreba za kvalifikovanim radnicima. Na planiranju vetroparkova i izgradnji postrojenja radi 600.000 ljudi, još 440.000 u proizvodnji turbina, lopatica i delova stubova i oko 220.000 na održavanju. 

Kod starih sistema, Šmolovski mora da koristi stepenice kako bi stigao gore, na visinu od oko šezdeset metara. Većina novih sistema ima liftove koji idu do 100 metara visine, što olakšava pristup čvorištu vetroturbine, prenosnom mehanizmu i generatoru.

Za to je neophodno stručno znanje. „Mnogo mehanike je ugrađeno u starije sisteme. U modernim sistemima ona sve više nestaje, zamenjuje je elektronika“, objašnjava Šmolovski. Serviseri uvek rade u paru, iskusniji kolega uči novajliju. Prioritet imaju trenutni kvarovi, zatim su na redu planirane kontrole i zamena dotrajalih delova, gotovo „kao u automobilu“, kaže Šmolovski. 

Daljinsko održavanje preko pola sveta 

Informacije o kvarovima na vetrenjačama Šmolovski i njegove kolege dobijaju iz kontrolnog centra. On se nalazi 400 kilometara severno od Erkelenca, u malom mestu Ostenfeld na granici sa Danskom. Više zaposlenih u tom centru danonoćno kontroliše rad više od 6.000 vetrenjača na kopnu i moru, širom Evrope, kao i u SAD i na Tajvanu. 

Skoro sve velike vetrenjače danas su povezane sa tim centrom preko optičkih kablova ili modema. U slučaju kvara, alarmni signal se pojavljuje na monitorima u kontrolnom centru. 

„Tu onda stiže informacija o vetrenjači koja je u kvaru. Na taj način znamo o kakvom problemu je reč, možemo da se uključimo i odavde intervenišemo“, objašnjava Andre Klat, vođa tima u kontrolnom centru u Ostenfeldu.

Njegov tim u stanju je u roku od dva sata da otkloni 80 odsto kvarova. Onda se na daljinu iznova pokreću sistemi i ponovo kreće proizvodnja električne energije. Ukoliko to ne uspe, angažuju se serviseri na licu mesta, kao što su Šmolovski i njegove kolege. 

Radna snaga hitno potrebna 

Poput drugih kompanija u toj branši, i „Dojče vindtehnik“ poslednjih godina ima sve više posla. Trenutno traži više od dvesta novih radnika u zemlji i inostranstvu. Generalni direktor Matijas Brant prvenstveno traži ljude koji već imaju iskustva sa tehnologijom energije vetra, mehaničare ili električare, ali i ljude iz drugih branši – na primer automehaničare. 

„Dođite svi u industriju energije vetra“, preporučuje Brant pre svega mladim ljudima. „To je kombinacija sjajnih tehnologija i veoma je uzbudljivo. Malo avanture napolju i još više avanture sa vetrenjačama u moru i čitavom brodskom logistikom“, kaže za DW Brant. 

Prema navodima međunarodne agencije za obnovljive energije, najviše zaposlenih u industriji energije vetra ima u Aziji, pre svega u Kini (550.000) i Indiji (400.000). U Evropi je u toj branši zaposleno 340.000 ljudi, najviše u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Holandiji. 

Broj radnih mesta se povećava i u Severnoj i Južnoj Americi. U SAD ih je trenutno 120.000, u Brazilu 40.000, u Meksiku 20.000. U afričkim zemljama energija vetra nije svuda isplativa, ali i tamo u ovoj branši ima oko 40.000 zaposlenih. 

Ekspanzija energije vetra otvoriće narednih godina mnogo novih radnih mesta za planiranje, izgradnju i održavanje postrojenja. Širom sveta 2020. godine instalirane su vetrenjače kapaciteta 743 gigavata. Poređenja radi, to je jednako trostrukom kapacitetu nemačke proizvodnje energije (iz svih izvora) ili skoro stostrukom kapacitetu Srbije.

Do 2050. godine bi kapacitet vetrenjača mogao da bude 8.000 gigavata, a to bi, kako pokazuje studija finskog Univerziteta LUT, značilo i oko 6,5 miliona radnih mesta, od toga dva miliona za potrebe održavanja i popravke. 

„Sada se hitno traže stručnjaci iz čitave branše“, kaže Herman Albers, predsednik Nemačkog udruženja za energiju vetra. 

Ličnom inicijativom do posla 

Tim Šmolovski se raduje sve većem broju novih kolega. „Tržište raste, kompanija raste i mi stalno tražimo nove radnike, situacija je kritična.“ Sa njim u Erkelencu rade još 23 servisera, a neki od njih dolaze iz drugih profesija, uključujući lakirere i molere. 

Svim zainteresovanima on preporučuje da se informišu na internetu. „Kakve sve firme postoje u toj branši, gde se nalaze, da li su i internacionalno aktivne? Čak i ako nema konkursa za radna mesta, ljudi mogu samoinicijativno da se prijave za posao ili da se telefonski informišu.“ Lična inicijativa je veoma važna. „Treba želeti posao i imati želju za napredovanjem. U suprotnom jednostavno ne ide.“ 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu