Tri, dva, jedan – Davos! Sad smo svi optimisti!

I ovaj, 43. svetski ekonomski forum u Davosu ponovo je okupio čitav niz moćnika iz privrede i sveta finansija koje će onda pedesetak predsednika država ili vlada pokušati da privuku na investicije u njihovoj zemlji. Glavno pitanje ovogodišnjeg susreta jesta kako se vratiti na put privrednog rasta i istovremeno se bolje zaštititi od novih kriza i nevolja.

Uoči početka Foruma, njegov osnivač Klaus Švab pozvao svoje goste na „više optimizma i pouzdanja“ u budućnost jer i moćnici veoma dobro znaju da kriza još nije gotova i da problemi nisu rešeni. To se vidi i iz ispitivanja koje je, zajedno sa organizatorima Ekonomskog foruma sprovela revizorska tvrtka „Prajsvoterhaus kupers“ o optimizmu među predsednicima uprava i direktorima međunarodnih koncerna.

„Nema šansi!“

Rezultat je poražavajući: samo njih 36 odsto veruje da će ove godine ostvariti privredni rast. Poređenja radi, prošle godine, dok je tutnjala kriza u Grčkoj, još je bilo 40 odsto optimista, a 2011. ih je bilo čak 48 procenata. Doduše, nakon sloma finansijskog tržišta 2008, bilo je još teže pronaći optimiste među direktorima (2009. je izmereno samo 21 odsto onih koji su verovali da će njihove firme ostvariti dobre rezultate). Ali taj pesimizam koji se vraća pokazuje i da su u koncernima svesni činjenice da je kriza donekle „zakrpljena“, ali da problem nije rešen.

Čak i problem Grčke nije rešen, nego se samo, svojim praktično neograničenim garancijama, u „igru“ uključila i Evropska centralna banka, čiji je predsednik Mario Dragi, naravno, takođe u Davosu. Ali, u međuvremenu, više niko ne veruje da i takva „teška kategorija“ u svetu finansija nije imuna na neuspeh. A problem je zapravo vrlo jednostavan. Sve države su trošile više nego što su zarađivale u uverenju da će njihov bruto društveni proizvod (BDP) da raste, i da će onda lakše vratiti novac koji su potrošili, a koji nisu imali. U tome se države nimalo ne razlikuju od bilo koga od nas koji će na kredit da kupi malo bolji auto, uveren da će baš njime i zaraditi više.

Začarani krug propasti

Ali, umesto povišice, stigla je recesija. Već samo njeno brzo širenje rezultat je ogromnog broja nezaposlenih i u zemljama Zapada, a zbog mera štednje, nezaposlenih je još više. Knjige nas uče da nemogućnost neke građanke ili građanina da nađe posao, nije samo njegova ili njena lična tragedija.

To predstavlja i rasipništvo države koja je njihovo školovanje platila, i koja sad niti ubire porez od njihovih prihoda, niti ima koristi od njihove potrošnje i kupovine dobara. Jer nezaposleni ne privređuju, ne troše, pa tako recesija postaje još gora, a nezaposlenih je sve više.

Rešenje nije samo „otvoriti fabriku“, tu i najveći privredni giganti teško da mogu da pogreše u globalnoj konkurenciji, nego naći put kojim bi se okrenuo čitav proces i na taj način kompenzovao raspad industrijskog društva. To je problem na koji bi ekonomski i politički moćnici tek trebalo da pronađu odgovor. Teško da ga imaju i pripadnici brojnih nevladinih udruženja i kritičari postojećih ekonomskih odnosa koji su i ove godine takođe našli put ka mondenskom švajcarskom zimovalištu.

Rusi najveći optimisti

Ali baš kao što je i svakom predsedniku upravnog odbora najvažniji njegov sledeći kvartalni rezultat, tako je i predstavnicima brojnih država koji su prisutni u Davosu, najvažniji privredni razvoj sopstvene zemlje. Zato u Davos žuri i nemačka kancelarka Angela Merkel, a čast da otvori Forum pripala je ruskom premijeru Dmitriju Medvedevu. Zapravo, privrednici Rusije spadaju među najveće optimiste na čitavom svetu: tamo čak 66 odsto upitanih veruje da će i dalje postizati dobre poslovne rezultate.

Rusiju sledi Indija (63 odsto) i Meksiko (62 odsto), a u „proizvodnoj hali“ naše planete, Kini, samo još 40 procenata predsednika upravnih odbora očekuje dobre rezultate. U Nemačkoj ih je još 31 odsto i time je za jedan procenat manje pesimista nego u SAD. Na samom dnu „doline suza“ su zemlje poput Velike Britanije (22 odsto), Japana (18 odsto) i Francuske gde samo 13 procenata direktora sa pouzdanjem očekuje ovu godinu.

Autor: Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković