Tri načina za prevenciju šumskih požara

U istoriji naše planete veliki šumski požari nisu nikakva novost. Uvek ih je bilo. Ali poslednjih godina učestalo se suočavamo sa vatrenim stihijama koje su i veće i duže gore nego do sada. Razlog za to su klimatske promene.

Sve duži periodi suša razlog su zbog kojih su šume tako lako zapaljive. Munje, ali i podmetanje vatre pričinjavaju sve veću štetu. I pre nego što vatrogasci uspeju da stave vatru pod kontrolu, čak i manji požari mogu da se prošire i pretvore se u nekontrolisanu stihiju.

Tako je bilo kod velikih požara 2019. i 2020. u Australiji. Izgorelo je 24 miliona hektara šume. Stradalo je i ono drveće koje se do sada uvek uspešno branilo od vatre – zbog visoke količine vlage koje je uspevalo da apsorbuje.

I sve dok čovečanstvo nastavlja da zagreva Zemlju korišćenjem fosilnih izvora energije, to će verovatno tako i da ostane: „Mi nismo na putu da smanjimo rizik od šumskih požara“, kaže Hamiš Klark, istraživač na Institutu za eko-sisteme i pošumljavanje Univerziteta Melburnu u Australiji. „Potrebna nam je jasna promena kursa, i to pod hitno. Moramo ozbiljno da smanjimo emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.“

Klark je jedan od autora članka iz januara ove godine u kojem su analizirani rizici od novih požara u Australiji. U njemu je konstatovano da „klimatske promene uništavaju sposobnost našeg eko-sistema da se prilagodi“. Odnosno da se „borba protiv vatre nalazi na prekretnici“. Moderna borba protiv požara mora se prilagoditi svetu koji se zagreva, ukazuju autori i navode da postoje razne strategije. Ukratko ćemo ih predstaviti:

1. Vatrom protiv vatre

Kontrolisana vatra u hladnijim mesecima jedno je od rešenje. Na taj način smanjuje se količina zapaljivog drveta koje u letnjim mesecima može da se pretvori u velike vatrene stihije. U zemljama koje imaju iskustva s velikim požarima, u SAD, Australiji, Španiji, Portugaliji, Kanadi i Južnoafričkoj Republici, već decenijama sa tim imaju dobra iskustva.

Ta strategija je „veoma efikasna“, kaže Viktor Resko de Dios, profesor šumarstva na Univerzitetu Ljeida u Španiji. Danas bi to kontrolisano spaljivanje moralo da se organizuje na „veoma velikim površinama, kako bi ono bilo efikasno“, dodaje Resko de Dios. U zemljama poput Grčke, to bi značilo da se mora kontrolisano spaljivati i do milion i po hektara šume.

Ipak, ta strategija sa sobom nosi i neke rizike. Požar u Novom Meksiku koji je trebalo da bude kontrolisan, pretvorio se u jedan od najkatastrofalnijih u istoriji te američke savezne države. Klimatske promene takođe povećavaju rizike od upotrebe te metode i, kako je dogovoreno, ta strategija više ne bi trebalo da se koristi.

Slične tehnike je, inače, koristilo domorodačko stanovništvo SAD i Australije, još pre dolaska Evropljana. Umesto da u zimskim mesecima kontrolisano pale veće površine, oni redovno, tokom cele godine, spaljivali manje površine.

2. Dronovi

Oprez je majka mudrosti. To važi i kada su u pitanju požari. A ako već bukne vatra, onda može da pomogne i moderna tehnologija. Sateliti NASA već sada pomažu vatrogascima širom sveta. Oni preko njih prate u kom smeru se vatrena stihija širi.

U poslednje vreme sve češće se koriste i dronovi. U Finskoj, gde je 75 odsto površine pod šumama, već su eksperimentisali sa korišćenjem bespilotnih letelica u kontroli onoga što se događa u šumama. „Mi razvijamo tehnologiju dronova baziranu na veštačkoj inteligenciji. Na taj način vrlo brzo može da se otkrije neki požar“, kaže profesorka Eija Honkavara, članica istraživačke grupe.

U Evropi je 2019. izgorelo 400.000 hektara šumske površine, a godinu dana kasnije još 25 odsto više. Viktor Resko de Dios očekuje da bi i nordijske zemlje u budućnosti mogle da se suoče sa mega-požarima. „Dronovima se mogu prikupljati informacije u realnom vremenu – kako se požari šire, koliko je visok plamen, koliko je visoka temperatura vatre.“

Osim toga, dronovi su opremljeni senzorima koji omogućavaju prikupljanje podataka čak i u uslovima širenja jakog dima, pa se tako može proceniti intenzitet vatre. Jedini problem je to što je dronovima potrebna dobra veza sa internetom, a nje nema uvek u zabačenijim predelima, pa i u Finskoj.

3. Pošumljavanje

Još jedan način za sprečavanje šumskih požara u budućnosti je – pošumljavanje. I to ne onog drveća koje je „domaće“ u tim predelima, već one vrste koje su tipične za nešto toplije predele, tamo gde vladaju veće temperature, na koje se to drveće i naviklo. To drveće moralo bi da bude otpornije na sušu, odnosno spremnije za izazove koje sa sobom donose klimatske promene.

„Mi već sada moramo da vodimo računa o tome kakva će klima biti u budućnosti“, kaže Resko de Dios: „I već sada moramo da sadimo drveće koje će se prilagoditi klimi koja će biti dominantna za nekoliko decenija. Za mnoge vrste drveća ta klima jednostavno neće biti pogodna.“

Ali, nije dovoljno samo pošumljavanje, napominje Resko de Dios. Potrebna je i kvalitetna briga oko šuma, kao i rad na regeneraciji opustošenih područja: „Ako samo sadimo drveće, a onda ga zaboravimo, onda mi u stvari samo sadimo nove požare.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.