„Triton“ spasava izbeglice

Najvažniji element spasavanja na moru nisu brodovi, već dva aviona obalske straže koji mogu da nadgledaju područje od Lampeduze i Malte do Libije. Jedan od aviona, koji je opremljen veoma osetljivim radarima i kamerama, je iz Finske. „Brodovi u tom regionu obično su puni izbeglica. Odmah se vidi da je paluba puna ljudi. Ribarski brodovi su natovareni ribarskom opremom, mrežama i sličnim stvarima“, objašnjava pilot Lauri Pakala. On informacije koje prikupi prilikom izviđanja šalje u centralu italijanske obalske straže u Rimu koja odlučuje o tome kojim brodovima je potrebno spasavanje, a kojim ne.

Paralelno uz evropsku operaciju „Triton“, Italija i dalje u međunarodnim vodama sprovodi i sopstvenu spasilačku misiju pod nazivom „Mare Nostrum“. Međutim, italijanska vlada planira da okonča tu misiju jer je suviše skupa. Sa druge strane, akcija „Triton“, sa dva aviona, jednim helikopterom i šest brodova, neće raditi ono što već godinu dana radi italijanska mornarica. Italija je iz Sredozemlja spasila preko 100.000 izbeglica. Izabela Kuper, portparolka Evropske agencije za operativnu saradnju na spoljnim granicama članica EU (Fronteks) kaže da je „Triton“ samo dopuna.

„Uloga Fronteksa nije da zameni granične kontrole u Italiji ili nekoj drugoj članici Evropske unije. Zemljama koje su posebno opterećene stavljamo na raspolaganje samo dodatne tehničke uređaje ili osoblje kako bi mogle da kontrolišu granicu“, kaže Izabela Kuper. Nova misija „Triton“ ostaje pod italijanskom komandom. Italija i dalje mora da organizuje i komanduje akacijama spasavanja u sopstvenim vodama. „Postoje međunarodni zakoni po kojim postoji obaveza spasavanja svih onih koji su na moru“, kaže Kuperova.

„2014. je najlošija godina“

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer kaže da organizovano spasavanje samo ohrabruje izbeglice da su upute na opasno putovanje. Takve osude su za oficire na brodu „Viana do Castelo“ neshvatljive. „Ova godina je bila dramatična“, kaže Izabela Kuper. Ona dodaje da još nikada nije bilo toliko izbeglica, toliko nastradalih i toliko spasenih. Za povećan broj izbeglica pre svega je odgovorna dramatična situacija u Siriji, Eritreji, Kongu ili Sudanu. „Situacija je veoma teška. Jasan pokretački faktor je situacija u Libiji. To je propala država u kojoj nema policije i pravosuđa koji bi mogli da zaustave krijumčare i trgovce ljudima“, kaže portparolka Fronteksa.

Svesno skakanje s broda

Pilot Lauri Pakalai kaže da se prilikom izviđanja on previše ne približava brodovima na kojim su izbeglice. Iskustva iz dosadašnjih akcija pokazuju da izbeglice ponekad urade nešto što ih još više dovodi u opasnost. „U vodu bacaju opremu ili uređaje za navođenje. Veruju da će biti brzo spaseni ako su zaista u nevolji. Kada vide avion, rade sve kako bi bili spaseni“, kaže Lauri Pakala.

Fronteks u potrazi za krijumčarima među izbeglicama

Izbeglice će po dolasku na portugalski patrolni brod „Viana do Castelo" biti medicinski zbrinute, a specijalni istražioci Fronteksa obaviće sa njima razgovor. Oficiri granične policije, kao što je Nunu Paleira, žele da saznaju kako su izbeglice dospele na brod, kome su platili i ko bi mogli da budu krijumčari. Paleira kaže da često jedan od krijumčara koji upravlja brodom bude među spasenim izbeglicama koje se nađu na Fronteksovom brodu.

„Obično možemo da ih identifikujemo, ali često to nije lako, posebno ako su krijumčari iste nacionalnosti kao i izbeglice. Ako jedan Albanac želi da prokrijumčari čitav brod sa izbeglicama, lako ga je pronaći, ali ako u jednom brodu sede ljudi iz iste zemlje, onda nam je potrebno dosta vremena za analiziranje odnosa i hijerarhije u grupi i otkrivanja ko je imao komandu u svojim rukama“. Desetine krijumčara ili njihovih pomagača su na taj način već uhapšene.

Međutim, to ne plaši krijumčarske bande iz Libije. Izabela Kuper kaže da „posao jednostavno ide dobro“. „Krijumčari u Libiji trenutno obavljaju unosne poslove bez ikakvog rizika. Samo s jednim brodom mogu da zarade i do milion evra“. Evropska unija se stalno žali da je u Libiji, zbog nepostojanja krivičnog gonjenja i državnih struktura, veoma teško bilo šta uraditi protiv trgovaca ljudima. Sada počinje „zimska sezona“ u kojoj obično manje ljudi izdvaja po nekoliko hiljada evra za opasnu plovidbu. Izabela Kuper, portparolka Fronteksa na Lampeduzi, nada se „da krijumčari neće uspeti da nagovore ljude da se ukrcaju na brodove koji ne mogu da izdrže loše vremenske uslove“.