Turska i Grčka: Priča se o ratu, sprema se za izbore
5. oktobar 2022.
„Hoće li Erdogan ratovati protiv nas?“ Ovim pitanjem grčki mediji drže javnost u neizvesnosti. Pitanje se svakodnevno postavlja u gotovo svim informativnim emisijama, uz napetu muziku u pozadini.
To nije samo tema koja prodaje novine. Širenje straha pomaže grčkoj vladi da upozori na „nacionalnu opasnost“ umesto da se bavi neugodnim problemima poput skandala s prisluškivanjem opozicije i novinara ili visoke inflacije.
No, čak i kad se medijska preterivanja sklone u stranu, činjenica je da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sve češće preti Atini. „Hej, Grci! Pogledajte istoriju. Ako tako nastavite, cena će biti vrlo visoka“, ponovio je nekoliko puta poslednjih sedmica.
Time Erdogan želi da obeleži 1922. godinu kada je osnivač turske države Mustafa Kemal Ataturk porazio grčku vojsku i proterao grčko stanovništvo Male Azije.
Stotinu godina nakon „maloazijske katastrofe“, kako Grci nazivaju ovaj poraz, Erdogan preti reprizom: „Možemo doći iznenada jedne noći“, najavljuje.
Može li Erdogan da priušti rat?
Da li su pretnje ozbiljne? Da li turski predsednik namerava da zbilja digne borbene avione i napadne grčka ostrva u istočnom Egejskom moru, kao što uvijeno najavljuje?
O tim pitanjima raspravljaće se i na osnivačkom samitu Evropske političke zajednice u Pragu, koji se održava u četvrtak i petak (6. i 7. oktobar). To je novi format EU na koji su, između ostalih, pozvane zemlje Zapadnog Balkana i Turska.
Takođe je reč o tome mogu li se i kako EU i Turska ponovno približiti i bolje sarađivati u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine.
No, prema mišljenju većine stručnjaka i posmatrača, jedno je sigurno: Erdoganova retorika zvuči ratoborno – ali najverojatnije nije ozbiljna. Turski šef države jednostavno ne može priuštiti rat protiv Grčke, članice EU i NATO.
NATO i SAD neće dopustiti rat
Razlozi su višestruki: Prvo, Erdoganove šanse da dobije takav rat nisu sigurne. Drugo, trebalo bi da je svestan da NATO, a posebno SAD, svojoj članici Turskoj nikada ne bi dopustili rat protiv Grčke.
Već su to učinili 1996. tokom krize u Imji, kada su izbili manji sukobi između Grčke i Turske oko dva nenaseljena otoka. A NATO i SAD bi to u ovom trenutku verovatno učinile još odlučnije. Zbog ruskog rata protiv Ukrajine, NATO ne može priuštiti da ga slabi vojni sukob dve članice.
Naime, američke vojne baze na Kritu i u Aleksandrupolisu u istočnoj Grčkoj važne su za vojnu opskrbu trupa NATO u istočnoj Evropi i pružanje vojne pomoći Ukrajini.
Erdogan od neuspelog vojnog udara 2016. vodi politiku „kontrolisane napetosti“, sa oštrijom retorikom.
U Turskoj su sredinom iduće godine parlamentarni i predsednički izbori, zbog čega Erdoganov nastup trenutno zvuči vrlo militaristički. Čini se da se na taj način želi dodvoriti svom biračkom telu.
Opasnost leži već u tome što turski avioni gotovo svakodnevno prodiru u grčki vazdušni prostor te ih grčki lovci stalno „ispraćaju“ napolje. Do sada nijedan pilot nije izgubio živce. Međutim, ne može se isključiti kobna greška.
„Opasne igre“
Iako je Turska dugi niz godina Grčkoj pretila ratom ako Atina proširi teritorijalne vode oko ostrva na 12 nautičkih milja – što je inače u skladu sa međunarodnim pravom – turski predsednik sada okreće ploču i predstavlja stvar kao da Grčka pretiti ratom Turskoj.
On optužuje da Grčka igra „opasne igre“ zbog vojnog prisustva na nekim grčkim ostrvima i obećava da će „upotrebiti sva sredstva koja su na raspolaganju ako bude potrebno“ da „odbrani prava turskog naroda“.
U jednom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Grčke navodi se standardni odgovor: „Ne pretimo Turskoj“, piše, uz očekivanje da Ankara odustane od zveckanja oružjem i vrati se dijalogu „zasnovanom na međunarodnom pravu i međunarodnom pomorskom pravu“.
Grčki premijer Kirjakos Micotakis demonstrativno pokušava da ostane hladan. U govoru na Generalnoj skupštini UN poručio je: „Želeo bih vam reći da Grčka ne predstavlja pretnju vašoj zemlji. Mi nismo neprijatelji. Mi smo susedi.“
Sastanak u Pragu?
Erdogan do sada nije izrazio nikakvu spremnost da uđe u dijalog s Micotakisom. Ali barem Ibrahim Kalin, najvažniji savetnik turskog predsednika, nije isključio susret Erdogana i Micotakisa na marginama samita u Pragu.
No, ni Micotakis nema veliki interes za suštinski dijalog s Erdoganom. Njemu je doduše važno da se na međunarodnom nivou pojavi kao dobar i pouzdan partner.
Ali, premijer zna da se njegova konzervativna stranka Nea Demokratia i većina birača protive pregovorima za rešavanje grčko-turskog spora. Nacionalizam nije problem samo u Turskoj, već i u Grčkoj, gde su parlamentarni izbori takođe zakazani za iduću godinu.
Dakle, ukoliko međunarodni pritisak bude imao učinka i susret Erdogana i Mcsotakisa bude održan u Pragu, tada će obojica verovatno u dijalog ući bez ambicija da stvarno otklone tenzije.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.