Turska ofanziva na Balkanu

„Aktivniji angažman Turske u podršci Bosni i Hercegovini na putu ka Nato, ne kosi se sa principima Evropske unije“, smatra politički analitičar Zekerijah Smajić. Prema njegovom mišljenju, turska diplomatska inicijativa nije „jednostrana otomanizacija Balkana“, već konsenzus Vašingtona, Brisela i Ankare kako bi se pokrenuli procesi koji su decenijama u zastoju. „U poslednjih dvadeset godina pokazalo se da ni Vašington ni Brisel ne mogu samostalno da naprave ono što Balkan i BiH očekuju“, kaže Smajić.

„U tom kontekstu, kao najpouzdaniji saveznik Sjedinjenih Američkih Država i zemlja koja teži ka tešnjim odnosima sa Briselom, svesna da je njeno priključenje EU u ovoj fazi jedan daleki san, Turska želi da se ispolji kao aktivna međunarodna sila na području koje joj je najbliskije, a to je Balkan. U tom smislu i Brisel i Vašington blagonaklono gledaju na tursku ulogu na Balkanu, uključujući i ulogu Turske u 'Natoizaciji' Bosne i Hercegovine“, kaže Zekerijah Smajić.

Ako neće EU, hoće Turska

Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja kaže da, za razliku od Federacije BiH, u Republici Srpskoj ima dosta kritika na račun prevelikog mešanja Turske u region „jer se to smatra nekom vrstom kompenzacije za spor ulazak Turske u Evropsku uniju“. „EU ima specifičnu politiku prema zapadnom Balkanu i realizuje je kroz procese stabilizacije i pridruživanja, s tim što je, za sada, samo Hrvatska na pragu EU, dok ostale zemlje, zbog visokog praga postavljenih uslova, prilično kasne“, kaže Šolaja.

„Turska je hrabro ušla u taj prazan prostor i u tom vakuumu nastoji da ojača svoj politički uticaj. To bi moglo da smeta EU u smislu ostvarivanja evropskih standarda jer Evropske unije na ovim prostorima računa na ojačanu poziciju nakon tranzicije Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Osim toga, Republika Srpska nezadovoljna je činjenicom da se ide ka Nato, bez obzira na raniji zvanični pristanak, a posebno je nezadovoljna time što tu politiku vodi Turska. To bi moglo da izazove i neke prepirke unutar BiH“, ističe Šolaja.

Bezbednosni kišobran za BiH

S obzirom na ulogu Severnoatlantskog saveza u rešavanju jugoslovenske krize devedesetih godina, za analitičare je razumljivo da Sarajevo i Banjaluka različito doživljavaju inicijative koje ubrzavaju put BiH ka Nato, pa tako i tursku inicijativu. Zekerijah Smajić smatra da je Alijansa, bez obzira na bezbednosne ekskurzije u Iraku, Avganistanu i Libiji, za male zemlje poput Bosne i Hercegovine „bezbednosni kišobran“. Ali, „to je samo jedan od aspekata koji treba razmotriti“, tvrdi Smajić.

„Drugi aspekt je to da je ulazak jedne zemlje kao što je BiH u Nato, samo predvorje EU, jer su mnoge države prvo postale članice Nato, pa onda i Evropske unije. Takva rešenja pozdravlja i EU. Za Bosnu i Hercegovinu veoma je bitan i treći aspekt: ulazak u Nato otvara vrata za strane investicije“, kaže Smajić. On podseća da je u Hrvatskoj i Albaniji, nakon ulaska u Alijansu, petostruko povećan obim stranih investicija, zbog čega ocenjuje da je svaka inicijativa koja bi mogla da ubrza proces integracije BiH u NATO dobrodošla.

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović